Анастасија Николаевна Романова: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 84:
Потоа веднаш започнале легендите за можното преживување на Анастасија и нејзиното бегство. [[Ана Андерсон]] со години тврдела дека таа е вистинската Анастасија Николаевна, но по нејзината смрт со ДНК анализа е докажано дека таа не е Анастасија. Ана Андерсон тврдела дека одглумила смрт, а потоа со помош на еден стражар, кој се сожалил и воочил дека е жива, успеала да побегне.<ref>Kurth (1983), стр. 33 - 39</ref> Најмалку десет жени тврделе дека се Анастасија. Надежда Ивановна Васиљевна <ref>Massie (1995), стр. 145-146</ref> и Евгенија Смит тврделе дека тие се Анастасија и нејзината сестра Марија. Тие живееле во Урал до 1964&nbsp;г., кога биле погребани под имињата Анастасија и Марија Николаевна.
 
Гласините за преживувањето на Анастасија се зголемиле со различни тогашни тврдења дека биле пребарувани возови и куќи во потрага по Анастасија.<ref>Kurth (1983), стр. 44</ref> Кнегињата Елена од Србија која била жена на подалечниот роднина на Анастасија, кнезот Јован Константинович, во 1918&nbsp;г. кратко била затворена во [[Перм]]. Стражарите ѝ донеле една девојка, која се викала Анастасија Романова и ја прашале дали тоа е ќерката на царот. Елена Петровна рекла дека не ја препознава девојката и стражарите ја однеле.<ref name="Kurth43">Kurth (1983), стр. 43</ref>
 
Иако постоеле сведоци кои тврделе дека ги виделе Анастасија, царицата Александра и сестрите во Перм, веднаш по стрелањето, за таа приказна се смета дека е најобична гласина.<ref name="Kurth43"/>
Ред 94:
Во текот на истиот период, во средината на 1918&nbsp;г., имало неколку случаи за млади луѓе во Русија кои се представувале како Романови. Сопругот на Распутиновата ќерка Марија излажал неколку богати Руси, барајќи им пари за наводно бегство на Романови во [[Кина]]. Тој користел една млада девојка која се маскирала како големата кнегиња, за полесно да ја изведе измамата.<ref name="Occ47"/>
 
Сепак, според некои голема е веројатноста еден или повеќе стражари да им помогнале на преживеаните, доколку ги имало. Јаков Јуровски побарал од стражарите да појдат во неговата канцеларија за да ги предадат работите кои биле украдени по убиството. Наводно имало доволно време кога телата никој не ги чувал во приземјето и ходникот и во камионот. Некои од стражарите, кои не биле џелати и имале симпатии кон големите кнегињи, ги чувале телата во приземјето одредено време.<ref>King and Wilson (2003), стр. 314</ref> За време на судењето за идентитетот на Ана Андерсон во [[Германија]] 1964-67, виенскиот кројач Хајнрих Клајнбецл сведочел дека ја видел ранетата Анастасија веднаш по убиството во Екатеринбург на 17 јули 1918. Тој тврдел дека неговата газдарица ја лекувала Анастасија во куќата наспроти Ипатиевата куќа. Рекол дека горниот дел од телото и бил покриен со крв. Клајнбецл сведочел дека Анастасија поминала три дена кај неговата газдарица. Црвените не ја пребарале нивната куќа, бидејќи многу добро ја познавале неговата газдарица. После тоа Анастасија исчезнала и повеќе никогаш не дознал за нејзината судбина.<ref name="Kurth339">Kurth (1983), стр. 339</ref>
 
Клајнбецл ја познавал кнегињата, а за повредената девојка рекол дека е една од ранетите кои ги видел во Ипатиевиот дом.<ref name="Kurth339"/>
Ред 104:
== Гробот на Романови ==
 
Конечно во 1991&nbsp;г. била пронајдена масовната гробница на [[Романови]] и нивните слуги, во месноста [[Ганина јама]]. Ексхумацијата била извршена во шума надвор од [[Екатеринбург]]. Гробницата била пронајдена цела деценија порано, но оние кои ја откриле, ја чувале тајната од комунистите, кои тогаш биле на власт, да не дознаат за нивното откритие. Кога гробницата била отворена наместо очекуваните единаесет, биле пронајдени девет скелети. Се очекувало дека тука се погребани: царот, царицата Александра, престолонаследникот Алексеј, четирите големи кнегињи, дворскиот лекар [[Евгениј Боткин]] и 3 слуги). Според форензичарот [[Вилијам Маплу]] во гробницата недостасувале Алексеј и Анастасија. Руските научници верувале дека недостасува големата кнегиња Марија. Русите ја идентификувале Анастасија во гробот користејќи компјутерска програма со која ги споредувале фотографиите од Анастасија и скелетите во гробницата. Американските научници сметале дека оваа метода не е точна.<ref>Massie (1995), стр. 67</ref>
Американците ги проценувале женските скелети и староста на забите. Освен тоа Анастасија била најмала од сестрите. Кога во 1998&nbsp;г. конечно е погребано царското семејство Романови, Анастасија е погребана како личност од 145&nbsp;cm, а научниците на основа на фотографиите веруваат дека таа била висока 132&nbsp;cm.<ref>King and Wilson (2003), стр. 434</ref>
[[ДНК]] тестирањето покажало дека тоа се скелетите на царското семејство и нивните слуги. Меѓутоа, судбината на двете деца останува неизвесна.<ref>King and Wilson (2003), стр. 469</ref>
Ред 186:
 
== Литература ==
* Bokhanov Alexander, Knodt Manfred, Oustimenko Vladimir, Peregudova Zinaida, Tyutynnik Lyubov (1993). ''The Romanovs: Love, Power, and Tragedy'' . Leppi Publications. ISBN 0-9521644-0-X
* Christopher Peter, Kurth Peter, Radzinsky Edvard (1995). ''Tsar: The Lost World of Nicholas and Alexandra''. Little Brown and Co. ISBN 0-316-50787-3
* Dehn, Lili (1922). ''[http://www.alexanderpalace.org/realtsaritsa/ The Real Tsaritsa]''. ''alexanderpalace.org''.
Ред 193:
* King Greg, Wilson Penny (2003). ''The Fate of the Romanovs''. John Wiley and Sons, Inc. ISBN 0-471-20768-3
* Kurth, Peter (1983). ''Anastasia: The Riddle of Anna Anderson''. Back Bay Books. ISBN 0-316-50717-2
* Lovell, James Blair (1991). ''Anastasia: The Lost Princess''. Regnery Gateway. ISBN 0-89526-536-2
* Mager, Hugo (1998). ''Elizabeth: Grand Duchess of Russia''. Carroll and Graf Publishers, Inc. ISBN 0-7867-0678-3
* Massie, Robert K. (1967). ''Nicholas and Alexandra''. Dell Publishing Co. ISBN 0-440-16358-7
* Massie, Robert K. (1995). ''The Romanovs: The Final Chapter''. Random House. ISBN 394-58048-6