Тројна точка: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite book → Наведена книга (2)
Ред 1:
Во термодинамиката тројната точка на една супстанција е температурата и притисокот во кој трите фази (гас,течни и цврсти) на таа супстанција коегзикстираат во термодинамичка рамнотежа.
 
На пример '''тројна точка''' на жива има кога температурата е -38,83440  ° C и притисокот е 0,2 mPa . Во прилог на тројната точка за фази цврста, течна и гас, тројна точка може да вклучи повеќе од една цврста фаза , за супстанции со повеќе полиморфи. Хелиум -4 е посебен случај кој претставува тројна точка вклучува две различни фази на течности (ламбда-точка).
 
Тројната точка на водата се користи за дефинирање на Келвин , базата на термодинамичката температура во Меѓународниот систем на единици (SI ).
Вредноста на тројната точка на водата е фиксна по дефиниција. Тројните точки на неколку супстанции се користат за дефинирање поени во меѓународни размери температурата на ИТС -90, кои се движат од тројната точка на водород ( 13,8033 К) на тројната точка на водата ( 273,16 К, 0,01  ° C, или 32,018  ° F) .
 
Терминот " тројна точка " бил создаден во 1873 година од страна на Џејмс Томсон.
 
 
 
==Ќелии на тројната точка==
Ред 15 ⟶ 13:
 
[[File:Phase_diagram_of_water.svg|thumb|725px|centre|Phase diagram of water including high-pressure forms ice II, ice III, etc. The pressure axis is logarithmic. For detailed descriptions of these phases, see [[Ice#Phases]].]]
 
 
==Табела со тројни точки==
 
This table lists the gas–liquid–solid triple points of several substances. Unless otherwise noted, the data comes from the U.S. [[National Bureau of Standards]] (now [[NIST]], National Institute of Standards and Technology).<ref>{{citeНаведена bookкнига |first=Yunus A. |last=Cengel |first2=Robert H. |last2=Turner |title=Fundamentals of thermal-fluid sciences |location=Boston |publisher=McGraw-Hill |year=2004 |page=78 |isbn=0-07-297675-6 }}</ref>
 
 
{| class="wikitable sortable" style="text-align:center"
Ред 79 ⟶ 75:
| {{sort|0158.96|{{convert|158.96|K|C}}}} || {{ntsh|13.9}} {{convert|13.9|kPa|atm|abbr=on}}
|-
|align="left"| [[Јод]]<ref>{{citeНаведена bookкнига |last=Walas |first=S. M. |title=Chemical Process Equipment – Selection and Design |location=Amsterdam |publisher=Elsevier |year=1990 |page=639 |isbn=0-7506-7510-1 }}</ref>
| {{sort|0386.65|{{convert|386.65|K|C}}}} || {{ntsh|12.07}} {{convert|12.07|kPa|atm|abbr=on}}
|-
Ред 136 ⟶ 132:
| {{sort|0692.65|{{convert|692.65|K|C}}}} || {{ntsh|0.065}} {{convert|0.065|kPa|atm|abbr=on}}
|} * Забелешка: за споредба, типичниот атмосферски притисок изнесува 101,325 kPa (1 атм).
 
[[Категорија:Термодинамика]]