Спирална галаксија: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite web → Наведена мрежна страница (2) |
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite journal → Наведено списание (8) |
||
Ред 7:
Скоро две третини од сите спирални галаксии кои се набљудувани поседуваат и дополнителен придружник во облик на пречка,<ref name="mihalas1968">{{Cite book| author=D. Mihalas | year=1968 | title=Galactic Astronomy | publisher=W. H. Freeman | isbn=978-0-7167-0326-6}}</ref> кој се протега од средиштето на испакнатоста од самите почетоци на спиралните краци. Бројот на спирални глаксии со пречки во однос на бројот на спирални галксии кај кои нема пречки се менувал низ историјата на универзумот, односно пред 8 милијарди години само 10% поседувале придружник, околу 25 % пред 2,5 милијарди години, и во мометов околу две третини.<ref>{{cite news |url= http://www.sciencedaily.com/releases/2014/01/140116085103.htm |title= Hubble and Galaxy Zoo Find Bars and Baby Galaxies Don't Mix |date= 16 January 2014 |publisher= Science Daily }}</ref>
Нашата галаксија [[Млечен пат]] од неодамна е потврдено дека е галлаксија која поседува придружник, иако самиот придружник мошне тешко се забележува од нашата местоположба во галактичкиот диск.<ref>[http://www.sciamdigital.com/index.cfm?fa=Products.ViewIssuePreview&ARTICLEID_CHAR=3BC08F0C-2B35-221B-67A9F2AE04AFC79A Ripples in a Galactic Pond], [[Scientific American]], October 2005</ref> Најубедливиот доказ за постоењето на придружникот е оној добиен од неодамнешното набљудување извршено од [[вселенски телескоп|вселенскиот телескоп]] „[[Спицер (вселенски телескоп)|Спицер]]“, на ѕвезди од галактичкото средиште.<ref>{{
Заедно со [[неправилна галаксија|неправилните галаксии]], спиралните галаксии се 60% од вкупниот број на галаксии во локалниот [[универзум]].<ref>{{
==Изглед==
Ред 84:
[[File:spiral galaxy arms diagram.svg|thumb|right|Објаснување за галактичките спирални краци.]]
Оваа идеја подоцна е развиена во [[густинско бранова теорија]] од [[Ѓаќао Лин]] и [[Френк Шу]] во 1964 г.<ref name="LinShu1964">{{
====Историската теорија на Лин и Шу====
Ред 110:
[[File:Flat as a pancake.jpg|thumb|Спиралната галаксија [[ESO 373-8]].<ref>{{cite news|title=Flat as a pancake|url=http://www.spacetelescope.org/images/potw1351a/|accessdate=28 December 2013|newspaper=ESA/Hubble Picture of the Week}}</ref> ]]
Неодамнешните резултати покажуваат дека насоката на вртежната оска на спиралните галксии не е случајна, туку се подредени по површината на [[празнина (астронмија)|космичките празнини]].<ref>{{
===Гравитационо поврзани орбити===
Ред 116:
{{Поврзано|Гравитационо поврзани орбити}}
Чарлс Френсис и Ерик Андерсон увиделе од набљудувањата на движењата на преку 20.000 месни ѕвезди (околу 300 парсеци), овие ѕвезди се движат долж спиралните краци, и опишуваат какао заедничата гравитација меѓу ѕвездите предизвикува орбитите да се подредат како логаритамски спирали. Кога оваа теорија ќе се примени на гасот, судирите меѓу облаците од гасови создаваат [[молекуларен облак|молекуларните облаци]] во кои се создаваат [[протоѕвезда|новите ѕвезди]], и се објаснува развојот на големите бисиметрични спирали.<ref>{{
==Спирална маглина==
Ред 122:
[[File:A loose spiral galaxy.jpg|thumb|Спиралната галаксија [[ESO 499-G37]], гледана во позадина на далечните галаксии, расеани со преостанитите ѕвезди.<ref>{{cite news|title=A loose spiral galaxy|url=http://www.spacetelescope.org/images/potw1247a/|accessdate=19 November 2012|newspaper=ESA/Hubble Picture of the Week}}</ref> ]]
„Спирална амглина“ е старото име за спиралните галаксии. До почетокот на {{римски|20}} век, повеќето астрономи верувале дека објектите како [[NGC 5194|Вртлог (галаксија)]] биле само вид на [[маглина]] кои постоеле во нашата сопствена галаксија [[Млечен пат|Млечниот пат]]. Идејата дека истите можат да бидат галаксии, независни од Млечниот пат, била тема на [[големата дебата (астрономија)|големата дебата]] од 1920 г., меѓу [[Хебер Кертис]] од [[Ликова опсераваторија|Ликовата опсерваторија]] и [[Харлоу Шепли]] од [[Моунт Вилсон опсерваторија|Моунт Вилсоновата опсерваторија]]. Во 1926 г., [[Едвин Хабл]]<ref>{{
==Млечен пат==
[[Млечен пат|Млечниот пат]] се сметаше за обична спирална галаксија. Астрономите за првпат почнаа да се сомневаат дека Млечниот пат е пречкеста спирална галаксија во почетокот на 1990-тите.<ref>{{
| first=Maggie
| last=McKee
|