Спирална галаксија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite web → Наведена мрежна страница (2)
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite journal → Наведено списание (8)
Ред 7:
Скоро две третини од сите спирални галаксии кои се набљудувани поседуваат и дополнителен придружник во облик на пречка,<ref name="mihalas1968">{{Cite book| author=D. Mihalas | year=1968 | title=Galactic Astronomy | publisher=W. H. Freeman | isbn=978-0-7167-0326-6}}</ref> кој се протега од средиштето на испакнатоста од самите почетоци на спиралните краци. Бројот на спирални глаксии со пречки во однос на бројот на спирални галксии кај кои нема пречки се менувал низ историјата на универзумот, односно пред 8 милијарди години само 10% поседувале придружник, околу 25 % пред 2,5 милијарди години, и во мометов околу две третини.<ref>{{cite news |url= http://www.sciencedaily.com/releases/2014/01/140116085103.htm |title= Hubble and Galaxy Zoo Find Bars and Baby Galaxies Don't Mix |date= 16 January 2014 |publisher= Science Daily }}</ref>
 
Нашата галаксија [[Млечен пат]] од неодамна е потврдено дека е галлаксија која поседува придружник, иако самиот придружник мошне тешко се забележува од нашата местоположба во галактичкиот диск.<ref>[http://www.sciamdigital.com/index.cfm?fa=Products.ViewIssuePreview&ARTICLEID_CHAR=3BC08F0C-2B35-221B-67A9F2AE04AFC79A Ripples in a Galactic Pond], [[Scientific American]], October 2005</ref> Најубедливиот доказ за постоењето на придружникот е оној добиен од неодамнешното набљудување извршено од [[вселенски телескоп|вселенскиот телескоп]] „[[Спицер (вселенски телескоп)|Спицер]]“, на ѕвезди од галактичкото средиште.<ref>{{citeНаведено journalсписание |date=September 2005 | title=First GLIMPSE Results on the Stellar Structure of the Galaxy |arxiv=astro-ph/0508325 |bibcode = 2005ApJ...630L.149B | journal=The [[Astrophysical Journal]] Letters |volume=630 | issue=2 | pages=L149–L152 | doi=10.1086/491785 |author1=R. A. Benjamin |author2=E. Churchwell |author3=B. L. Babler |author4=R. Indebetouw |author5=M. R. Meade |author6=B. A. Whitney |author7=C. Watson |author8=M. G. Wolfire |author9=M. J. Wolff |author10=R. Ignace |author11=T. M. Bania |author12=S. Bracker |author13=D. P. Clemens |author14=L. Chomiuk |author15=M. Cohen |author16=J. M. Dickey |author17=J. M. Jackson |author18=H. A. Kobulnicky |author19=E. P. Mercer |author20=J. S. Mathis |author21=S. R. Stolovy |author22=B. Uzpen |displayauthors=22}}</ref>
 
Заедно со [[неправилна галаксија|неправилните галаксии]], спиралните галаксии се 60% од вкупниот број на галаксии во локалниот [[универзум]].<ref>{{citeНаведено journalсписание |author=Loveday, J. |date=February 1996 |title=The APM Bright Galaxy Catalogue |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=278 |issue=4 |pages=1025–1048 |bibcode=1996MNRAS.278.1025L|arxiv = astro-ph/9603040 |doi=10.1093/mnras/278.4.1025 }}</ref> Вообичаемно истите се присутни во областите со мала густина и се реткост во средиштето на галактичките јата.<ref>{{citeНаведено journalсписание |author=Dressler, A. |date=March 1980 |title=Galaxy morphology in rich clusters&nbsp;— Implications for the formation and evolution of galaxies |journal=The Astrophysical Journal |volume=236 |pages=351–365 |bibcode=1980ApJ...236..351D |doi=10.1086/157753}}</ref>
 
==Изглед==
Ред 84:
[[File:spiral galaxy arms diagram.svg|thumb|right|Објаснување за галактичките спирални краци.]]
 
Оваа идеја подоцна е развиена во [[густинско бранова теорија]] од [[Ѓаќао Лин]] и [[Френк Шу]] во 1964 г.<ref name="LinShu1964">{{citeНаведено journalсписание |last1=Lin |first1=C. C. |author2=Shu, F. H. |date=August 1964 |title=On the spiral structure of disk galaxies |journal=The Astrophysical Journal |volume=140 |pages=646–655 |bibcode=1964ApJ...140..646L |doi=10.1086/147955}}</ref>
 
====Историската теорија на Лин и Шу====
Ред 110:
[[File:Flat as a pancake.jpg|thumb|Спиралната галаксија [[ESO 373-8]].<ref>{{cite news|title=Flat as a pancake|url=http://www.spacetelescope.org/images/potw1351a/|accessdate=28 December 2013|newspaper=ESA/Hubble Picture of the Week}}</ref> ]]
 
Неодамнешните резултати покажуваат дека насоката на вртежната оска на спиралните галксии не е случајна, туку се подредени по површината на [[празнина (астронмија)|космичките празнини]].<ref>{{citeНаведено journalсписание | last1= Trujillo | first1=I. |author2=Carretero, C. |author3=Patiri, S.G. | title=Detection of the Effect of Cosmological Large-Scale Structure on the Orientation of Galaxies | journal=The Astrophysical Journal | year=2006 | volume=640 | issue=2 | pages=L111–L114 | bibcode=2005astro.ph.11680T | doi=10.1086/503548 |arxiv = astro-ph/0511680 }}</ref> Всушност, спиралните галаксии тежнеат да се ориентираат под високи агли на инклинација во однос на големата структура на околината. Тие се опишуваат како да се подредени о налик на „монистра на конец“, на тој начин што оската на вртење ги следи [[галактичка нишка|нишките]] околу рабовите на празнините.<ref>{{Наведена мрежна страница | last = Alder | first = Robert | year = 2006 | url = http://www.astronomy.com/News-Observing/News/2006/05/Galaxies%20like%20necklace%20beads.aspx | title = Galaxies like necklace beads | publisher = Astronomy magazine | accessdate=28 December 2013}}</ref>
 
===Гравитационо поврзани орбити===
Ред 116:
{{Поврзано|Гравитационо поврзани орбити}}
 
Чарлс Френсис и Ерик Андерсон увиделе од набљудувањата на движењата на преку 20.000 месни ѕвезди (околу 300 парсеци), овие ѕвезди се движат долж спиралните краци, и опишуваат какао заедничата гравитација меѓу ѕвездите предизвикува орбитите да се подредат како логаритамски спирали. Кога оваа теорија ќе се примени на гасот, судирите меѓу облаците од гасови создаваат [[молекуларен облак|молекуларните облаци]] во кои се создаваат [[протоѕвезда|новите ѕвезди]], и се објаснува развојот на големите бисиметрични спирали.<ref>{{citeНаведено journalсписание|doi=10.1098/rspa.2009.0036|title=Galactic spiral structure|year=2009|last1=Francis|first1=C.|last2=Anderson|first2=E.|journal=Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences|volume=465|issue=2111|pages=3425|arxiv = 0901.3503 |bibcode = 2009RSPSA.465.3425F }}</ref>
 
==Спирална маглина==
Ред 122:
[[File:A loose spiral galaxy.jpg|thumb|Спиралната галаксија [[ESO 499-G37]], гледана во позадина на далечните галаксии, расеани со преостанитите ѕвезди.<ref>{{cite news|title=A loose spiral galaxy|url=http://www.spacetelescope.org/images/potw1247a/|accessdate=19 November 2012|newspaper=ESA/Hubble Picture of the Week}}</ref> ]]
 
„Спирална амглина“ е старото име за спиралните галаксии. До почетокот на {{римски|20}} век, повеќето астрономи верувале дека објектите како [[NGC 5194|Вртлог (галаксија)]] биле само вид на [[маглина]] кои постоеле во нашата сопствена галаксија [[Млечен пат|Млечниот пат]]. Идејата дека истите можат да бидат галаксии, независни од Млечниот пат, била тема на [[големата дебата (астрономија)|големата дебата]] од 1920 г., меѓу [[Хебер Кертис]] од [[Ликова опсераваторија|Ликовата опсерваторија]] и [[Харлоу Шепли]] од [[Моунт Вилсон опсерваторија|Моунт Вилсоновата опсерваторија]]. Во 1926 г., [[Едвин Хабл]]<ref>{{citeНаведено journalсписание |author=Hubble, E. P. |authorlink=Edwin Hubble |date=May 1926 |title=A spiral nebula as a stellar system: Messier 33 |journal=The Astrophysical Journal |volume=63 |pages=236–274 |bibcode=1926ApJ....63..236H |doi=10.1086/142976}}</ref> набљудувајќи ги [[Цефеиди|Цефеидните променливи]] во неколку спирални маглини, вклучувајќи ја и [[Андромеда (галаксија)|Андромеда]], со што покажал дека тие се всушност галаксии кои се надвор од нашата галксија. Поимот „спирална маглина“ од тој момент не е во употреба.
 
==Млечен пат==
 
[[Млечен пат|Млечниот пат]] се сметаше за обична спирална галаксија. Астрономите за првпат почнаа да се сомневаат дека Млечниот пат е пречкеста спирална галаксија во почетокот на 1990-тите.<ref>{{citeНаведено journalсписание |author=Chen, W.; Gehrels, N.; Diehl, R.; Hartmann, D. |title=On the spiral arm interpretation of COMPTEL <sup>26</sup>Al map features |journal=Space Science Reviews |year=1996 |volume=120 |pages=315–316 |bibcode=1996A&AS..120C.315C}}</ref> Нивните сомнежи беа потврдени преку набљудувањата на вселенскиот телескоп „Спицер“ од 2005 г,<ref name="fn3">{{cite news
| first=Maggie
| last=McKee