Ентони Хјуиш: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Јазична исправка, replaced: Retrieved on → Посетено на (3)
Ред 41:
 
== Нобелова награда ==
Во текот на оваа анкета, еден од неговите дипломирани студенти, [[Џослин Бел Бернел]], открил радио извор кој бил познат како првиот [[пулсар]]. Документот во кој бил објавен овој пронајдок имал пет автори, името на Хјуиш било прво на листата, а на Бел било второ. Хјуиш и Мартин Рајл биле наградени со [[Нобелова награда за физика]] во 1974. Нобеловата награда на Рајл и Хјуиш, без вклученост на Бел како кодобитник, била контроверзна и била строго осудена од колегата на Хјуиш, астрономерот [[Фред Хојл]]. Сега светски познато е дека раководителот на секторот и супервизорот на Џослин Бел „ја добиле Нобеловата награда за физика за откритие кое всушност било нејзино. Некои луѓе Нобеловата награда ја нарекуваат Не-Бел бидејќи толку силно сметаат дека наградата требала да биде споделена со Џослин Бел Бернел.“<ref>[http://www.bbc.co.uk/programmes/b016812j BBC Radio 4 – The Life Scientific, Dame Jocelyn Bell Burnell]. Bbc.co.uk (25 October 2011). RetrievedПосетено onна 27 July 2012.</ref> Покрај ова, сеедно, по доделувањето на наградата на Хјуиш и Рајл, на интервју со „Cosmic Search (Вселенска истрага)“ Бел го изјавила следново:
 
:''„Било предложено дека требало јас да имам дел од Нобеловата награда доделена на Тони Хјуиш за откривање на пулсарите. Има неколку работи окулу ова кои би сакала да ги појаснам: Прво, демаркацијата на спорови помеѓу студент и супервизор секогаш е неедноставна, речиси невозможно е да се реши. Второ, супервизорот е тој кој има одговорност за успехот или неуспехот на проектот. Сретнуваме случаи каде супервизорот го обвинува студентот за неуспех, но знаеме дека тоа е огромна вина на супервизорот. Мене ми изгледа фер тоа дека треба тој да профитира од успехот. Трето, јас мислам дека Нобеловата награда ќе го изгуби своето значење ако се доделува на студенти, освен при поголеми исклучоци, но јас не верувам дека во овој случај се работи за тоа. Последно, јас лично не сум вознемирена окулу тоа, на крајот на краевите, јас сум во добра компанија, нели?!“''<ref>[http://www.bigear.org/CSMO/HTML/CS01/cs01p16.htm Cosmic Search Issue 1 (Volume 1 Number 1, January 1979)]. NAAPO. RetrievedПосетено onна 7 June 2012.</ref>
 
== Последователна кариера ==
Хјуиш бил професор по радиоастрономија во [[Кавендишка лабораторија|кавендишката лабораторија]] од 1971 до 1989 и начелник на милардовата радиоастрономска опсерваторија (MRAO) од 1982 до 1988. Бил направен за соработник на [[Кралското друштво]] во 1968. Тој се здружил со [[Кралската институција]] во Лондон кога било наредено од Сер [[Вилијам Лоренс Брег]]. Во 1965 бил поканет да биде дел од доделувањето на божиќните предавања на кралската институција за ''„Истражување на вселената“''. Тој последователно одржал ноќни петочни дебати<ref name="NobelA">[http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1974/hewish-autobio.html Autobiography]. Nobelprize.org (11 May 1924). RetrievedПосетено onна 27 July 2012.</ref> и бил професор во кралската институција во 1977.<ref name="WW">''Who's Who 2009'' p. 1072</ref><ref>but according to a search of the [[Royal Institution]] website he was Professor of Astronomy during 1976–1981</ref>
 
Хјуиш е соработник со черчиловиот колеџ во Кембриџ. Тој исто така е член на советничкиот конзулат на кампањата за наука и инженерство.<ref name="CaSE Advisory Council">{{cite web|url=http://www.sciencecampaign.org.uk/about/who/advisory.htm|title=Advisory Council of the Campaign for Science and Engineering|accessdate=11 February 2011}}</ref>