Математичка економија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
clean up, replaced: | coauthors = → |author2= (2) using AWB
с →‎Диференцијални пресметки: Јазична исправка, replaced: актерите → глумците (2) using AWB
Ред 75:
 
=== Диференцијални пресметки ===
[[Вилфредо Парето]] ја анализирал [[микроекономија]]та третирајќи ги одлуките на актеритеглумците во економијата како обиди за распределба на добрата до останатите. Тогаш збирот на средства може да биде третиран како [[паретова ефикасност]] кога ниту една замена не би можела да се појави кај актеритеглумците која најмалку една индивидуа би направила подобро позиционирана без да направи друг поединец полошо позициониран.<ref>{{cite book|last=Николсон|first=Волтер|author2=Кристофер Снајдер|title=„Интермедијарна економија и нејзината примена|publisher=„Thompson“|year=2007|edition=десето|pages=364, 365|chapter=Општа рамнотежа и благосостојба|isbn=0-324-31968-1}}</ref> Доказот на Парето најчесто се меша со валрасовата рамнотежа или неформално се припишува на хипотезата за [[невидлива рака]] од [[Адам Смит]].<ref>{{cite book|author=Џолинк, Алберт|chapter=Што тргна наопаку кај Валрас?|title=Од Валрас до Парето|editor=„Backhaus“, Жоргин Џ.; Макс Џ. А. Хенс|publisher=„Springer“|year=2006|series=The European Heritage in Economics and the Social Sciences |volume=4|isbn=978-0-387-33756-2 |doi=10.1007/978-0-387-33757-9_6}}<br/>&nbsp;&nbsp; • {{cite journal|last=Влож|first=Марк|year=2007|title=Фундаменталните теореми на модерната економска благосостојба|journal=„History of Political Economy“|publisher=„Duke University Press“|volume=39|issue=2|pages=186–188|doi=10.1215/00182702-2007-001|issn=0018-2702}}</ref> И покрај тоа, тврдењата на Парето биле првите формални искази кои подоцна станале познати како првите [[Фундаментални теореми на економска благосостојба|фундаментални теореми на економската благосостојба]].<ref>Блож (2007), стр. 185, 187</ref> На овие модели им недостасувала нееднаквоста во следните генерации на математичката економија.
Во расправата „[[Основи на економската анализа]]“ (1947), [[Пол Семјуелсон]] идентификувал честа парадигма и математичка структура низ повеќе полиња на истражуваниот предмет, засновајќи се на претходната работа на [[Алфред Маршал]]. „Основите“ превземаат математички концепти од физиката и ги приспособуваат на економските проблеми. Овој широк поглед (на пример, споредбата помеѓу шателиеровиот принцип и валрасовата аукција) ја поместува фундаметалната спогодба на математичката економија: систем од економски улоги кој може да биде моделиран и нивното однесување да биде опишано приближно исто како и во другите системи. Семјуелсон пристапил кон проблемите на примена на максимизацијата на индивидуалната корист со [[компаративна статика]], без да се насочува кон агрегирани групи, која споредува две различни [[Економска рамнотежа|рамнотежни]] состојби по егзогени промени во варијабилите. Овој и други методи од книгата ги означуваат основите на математичката економија во XX век.<ref name="Samuelson"/><ref>{{cite journal|last=Мецлер|first=Лојд |authorlink=Лојд Мецлер |year=1948|title=Преглед на ''Основи на економската анализа''|journal=„American Economic Review“|volume=38|issue=5|pages=905–910|issn=0002-8282|jstor=1811704|publisher=„The American Economic Review“, в. 38, бр. 5}}</ref>