Мува (соѕвездие): Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с правописна исправка, replaced: сеуште → сè уште using AWB
Ред 40:
'''Мува''' — мало [[соѕвездие]] на јужното небо. Едно од дванаесетте соѕвездија создадени од [[Петар Планциј]] од набљудувањата на [[Питер Дирксон Кејзер]] и [[Фредерик де Хаутман]] и првпат се појавува на 35 сантиметарскиот небесен глобус објавен во 1597 година во Амстердам од страна на Планциј и [[Јодок Хондиј]]. Првиот приказ на соѕвездието било во небесниот атлас [[Уранометрија]] на [[Јохан Бајер]] во 1603 година. Соѕвездието било познато под името '''Apis''' (пчела) во наредните двестотини години. Мува е под хоризонтот за повеќето жители на северната полутопка.
 
Многу од посјајните ѕвезди во соѕвездието се членови на ѕвездената асоцијација [[Скорпион–Кентаур (ѕвездена асоцијација)|Скорпион-Кентаур]], расеана група од жешки сино-бели ѕвезди кои имаат исто потекло и се движат во иста насока во Млечниот пат. Во оваа група припаѓаат [[Алфа Мува|Алфа]], [[Бета Мува|Бета]], [[Гама Мува |Гама]], [[Зета2 Мува|Зета<sup>2</sup>]] и (најверојатно) [[Ета Мува]], како и [[HD 100546]], сино-бела [[Хербигова Ae/Be ѕвезда]] која е опколена со сложен диск од отпад кој содржи [[вонсончева планета]] или [[кафеаво џуџе]] и можна протопланета. Две подалечни планети поседуваат планети. Соѕвездието исто така содржи и две [[Цефеиди]] кои можат да се видат со голо око. [[Тета Мува]] е тројна ѕвезда, од кои најсјајниот член е [[Волф–Рајеова ѕвезда]].
 
==Историја==
Ред 66:
Лакај исцртал и означил 10 ѕвезди со [[Бајерова ознака|Бајерови ознаки]] од алфа до капа во 1756 година. Тој ги категоризирал и ѕвездите кои ќе се наречат [[Ламбда Мува|Ламбда]] и [[Ми Мува|Ми]] но не ги означил бидејќи сметал дека се непотребни бидејќи биле надвор од астеризмот. Бејли пак ги сметал како дел од Мува, а Гулд им ги дал ознаките. [[Френсис Бејли]] исто така ја отфрлил Капа, за која сметал дека е многу темна за да има име, и означил де ѕвезди како [[Зета1 Мува|Зета<sup>1</sup>]] и [[Зета2 Мува|Зета<sup>2</sup>]]. Последниве две ѕвезди се на растојание од 1°, доста далеку за да би делеле една иста Бајерова ознака. Лакај првично првично птемната ја нарекол Зета, додека пак Бејли сметал дека сакал да ја нарече посјајната. Нескајќи да ја отстрани ознаката на Лакај и другата ѕвезда ја нарекол Зета.<ref name=wagman>{{cite book | last = Wagman | first = Morton | year = 2003 | title = Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others | publisher = The McDonald & Woodward Publishing Company | location = Blacksburg, Virginia | isbn = 978-0-939923-78-6 |pages=213–14}}</ref> Се на се во соѕвездието Мува има 62 ѕвезди со светлинска величина поголема од 6,5.<ref name=tirionconst/>
 
Обликот на најсјаните ѕвезди наликува на оној на [[Мала Мечка (соѕвездие)|Мала Мечка]], на начин што ѕвездите наликуваат на српалка со рачка.<ref name=bagnall/> Сместено на југ-југоисток од [[Акрукс]] од соседното соѕвездие Јужен крст е Алфа Мува.<ref name="motz">{{cite book|last=Motz|first=Lloyd|author2=Nathanson, Carol|title=The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky|publisher=Aurum Press|location=London, United Kingdom|year=1991|pages=385–86|isbn=978-1-85410-088-7}}</ref> Станува збор за најсјајната ѕвезда во соѕвездието со светлинска величина 2,7. На растојание од 310 сг. од Земјата, станува збор за сино-бела ѕвезда од спектрален тип B2IV-V која е 4520 пати посјајна и 8 пати помасивна од [[Сонце]]то. Ѕвездата е [[Цефеид]] со пречник поголем 4,7 пати од оној на Сонцето, и пулсира на секои 2,2 часа, со промена на сјајноста од 1%. Ѕвезда во непосрдна близина со светлинска величина 13 можно е да биде и ѕвезда придружник, мо ова не со сигурност утврдено.<ref name="kaleralpha">{{cite web|url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/alphamus.html |title=Alpha Muscae |last=Kaler|first=Jim|authorlink= James B. Kaler |work=Stars|publisher=University of Illinois|accessdate=21 December 2013}}</ref> Означувајќи го задниот дел на Мувата е Гама Мува,<ref name="motz"/> сино-бела ѕвезда со спектрална класа B5V која има променлива светлинска величина која се движи меѓу 3,84 и 3,86 во период од 2,7&nbsp;денови. Станува збор за променлива ѕвезда која се класифицира како [[споро пулсирачка B ѕвезда]].<ref name=AAVSOgam>{{cite web|url=http://www.aavso.org/vsx/index.php?view=detail.top&oid=19956 |title=Gamma Muscae |author=Otero, Sebastian Alberto |date=5 March 2012|work=AAVSO Website|publisher=American Association of Variable Star Observers|accessdate=21 December 2013}}</ref> Истата е пет пати помасивна од нашето Сонце.<ref>{{cite journal|author =Molenda-Zakowicz, J.; Połubek, G.|year=2004|title=Empirical Absolute Magnitudes, Luminosities and Effective Temperatures of SPB Variables and the Problem of Variability Classification of Monoperiodic Stars|journal=Acta Astronomica|volume=54|pages=281–97 [283]|url=http://acta.astrouw.edu.pl/Vol54/n3/pap_54_3_4.pdf|bibcode = 2004AcA....54..281M }}</ref>
 
Бета Мува е [[двојна ѕвезда]] на растојание од 341 сг. од Земјата и системот е составен од две ѕвезди со спектрална класа В2V и B3V, и истите се на главната низа со орбитален период од 194 години. Тие се 8 и 6 пати помасивни од Сонцето и имаат пречник 3,5 пати поголем од оној на Сонцето.<ref name="kalerbeta">{{cite web|url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/betamus.html |title=Beta Muscae |last=Kaler|first=Jim|authorlink= James B. Kaler |work=Stars|publisher=University of Illinois|date=22 June 2010| accessdate=23 December 2013}}</ref> Зета<sup>2</sup> Мува е ѕвезда со спектрална класа A5V на растојание од 330 сг. од Земјата.<ref>{{cite web |url =http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=zeta2+mus&NbIdent=1&Radius=2&Radius.unit=arcmin&submit=submit+id |title = HR 4703 – Star in Double System |work = SIMBAD Astronomical Database|publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg |accessdate = 25 December 2013}}</ref> Станува збор за систем од три ѕвезди со слабосјајни придружни ѕвезди на растојание од 0,5 и 32,4 лачни секунди.<ref name="chen12">{{cite journal|last=Chen, Christine H.; Pecaut, Mark; Mamajek, Eric E.; Su, Kate Y. L.; Bitner, Martin |year=2012|title=A Spitzer MIPS Study of 2.5–2.0 M☉ Stars in Scorpius-Centaurus|journal=The Astrophysical Journal|volume=756|issue=2|pages=133–57|url=http://iopscience.iop.org/0004-637X/756/2/133/article|arxiv=1207.3415|doi=10.1088/0004-637x/756/2/133|bibcode = 2012ApJ...756..133C }}</ref> [[Ета Мува]] е многубрен ѕвезден систем, двете главни ѕвезди образуваат елиптична двојна ѕвезда чиј заеднички спектрален тип е B8V со светлинска величина 4,77 кој се намалува за 0,05 на секој 2,39 денови.<ref name="Zasche09">{{cite journal|author=Zasche, P.; Wolf, M.; Hartkopf, W. I.; Svoboda, P.; Uhlař, R.; Liakos, A.; Gazeas, K.|year=2009|title=A Catalog of Visual Double and Multiple Stars with Eclipsing Components|journal=The Astronomical Journal|volume=138|issue=2|pages=664–79|url=http://iopscience.iop.org/1538-3881/138/2/664/pdf/1538-3881_138_2_664.pdf|doi=10.1088/0004-6256/138/2/664|arxiv = 0907.5172 |bibcode = 2009AJ....138..664Z }}</ref> Алфа, Бета, Гама, [[HD 103079]], Зета<sup>2</sup> и најверојатно Ета се чќенови на подгрупата Низок Кентаур-Јужен Крст од ѕвездената асоцијација [[Скорпион-Кентаур (ѕвездена асоцијација)|Скорпион-Кентаур]], група од претежно топли сино-бели ѕвезди кои имаат исто потекло и се движат во иста насока ни галаксијата.<ref name=dezeeuw99>{{cite journal|title=A Hipparcos Census of Nearby OB Associations|author=de Zeeuw, P.T.; Hoogerwerf, R.; de Bruijne, J.H.J.; Brown, A.G.A.; Blaauw, A.|year=1999|journal=Astronomical Journal|volume=117|issue=1|pages=354–99|bibcode=1999AJ....117..354D|doi=10.1086/300682|arxiv = astro-ph/9809227 |url=http://iopscience.iop.org/1538-3881/117/1/354/fulltext/ }}</ref><ref name=aaa216_1_44>{{citation | last1=de Geus | first1=E. J. | last2=de Zeeuw | first1=P. T. | last3=Lub | first3=J. | title=Physical Parameters of Stars in the Scorpio-Centaurus OB Association | journal=Astronomy and Astrophysics | volume=216 | issue=1–2 | pages=44–61 |date=June 1989 | bibcode=1989A&A...216...44D }}</ref>
 
Делта и Еспилон ги означуваат левото и десното крило на мувата.<ref name="motz"/> Со светлинска величина 3,62 Делта Мува е портокалов џин од спектрален тип K2III на растојание од 91 сг. од Земјата.<ref>{{cite web |url =http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-basic?Ident=del+Mus |title = Delta Muscae |work = SIMBAD Astronomical Database|publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg |accessdate = 25 December 2013}}</ref> [[Епсилон Мува]] е [[црвен џин]] од спектрален тип M5III и полупроменлива ѕвезда чија светлинска величина се движи меѓу 3,99 и 4,31 во период од 40 денови.<ref name=AAVSOeps>{{cite web|url=http://www.aavso.org/vsx/index.php?view=detail.top&oid=19957 |title=Epsilon Muscae |author=Watson, Christopher |date=25 August 2009|work=AAVSO Website|publisher=American Association of Variable Star Observers|accessdate=21 December 2013}}</ref> Ѕвездата се има проширено 130 сончеви пречници и има сјајност 1800 до 2300 пати поголема од онаа на Сонцето. Првичната ѕвезда била 1,5 до 2 пати помасивна од Сонцето. Иако е на слично растојание од 302 сг. од подгрупата Низок Кентаур Јужен Крст, се движи многу побрзо 100 км/с и нема исто потекло.<ref name="kalereps">{{cite web|url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/epsmus.html |title=Epsilon Muscae |last=Kaler|first=Jim|authorlink= James B. Kaler |work=Stars|publisher=University of Illinois|accessdate=21 December 2013}}</ref> На северозапад е Ми Мува, портокалов џин од спектрален тип K4III чија светлинска величина се менува меѓу 4,71 и 4,76 и е класифицирана како спора неправилна променлива.<ref name=AAVSOmu>{{cite web|url=http://www.aavso.org/vsx/index.php?view=detail.top&oid=19960 |title=Mu Muscae |author=Otero, Sebastian Alberto |date=31 October 2011|work=AAVSO Website|publisher=American Association of Variable Star Observers|accessdate=21 January 2014}}</ref> Во близина на Ми е Ламбда Мува, третата по сјајност ѕвезда и бела ѕвезда на главната низа од спектрален тип A7V на растојание од 128 сг. од Земјата.<ref>{{cite web |url =http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?submit=display&bibdisplay=refsum&bibyear1=2009&bibyear2=2014&Ident=%403269938&Name=*+lam+Mus#lab_bib |title = Lambda Muscae – Star in Double System |work = SIMBAD Astronomical Database|publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg |accessdate = 25 December 2013}}</ref>
Ред 80:
[[File:Coalsack and Dark Doodad Dark Nebulae.jpg|thumb|right|Маглината [[Торба за Јаглен (маглина)|Торба за Јаглен]] може да се забележи како големото подрачје на горниот дел од сликата. Се протега во североисточниот дел на Мува. Вертикалниот темен столб е на долната десна страна ан сликата е темната маглина Дудад.]]
 
Во три ѕвездени ситеми се пронајдени вонсончеви планети. [[HD 111232]]е жолта ѕвезда од главната низа со маса 0,78 од масата на Сонцето и на растојание од 95 сг. од Земјата. Истата има планета ([[HD 111232 b]]) со маса 6,8 пати поголема од масата на [[Јупитер]] и орбитален период од 1143 денови.<ref name="Mayor2004">{{cite journal | url=http://www.aanda.org/articles/aa/full/2004/07/aa0250/aa0250.html | title=The CORALIE Survey for Southern Extra-solar Planets XII. Orbital Solutions for 16 Extra-solar Planets Discovered with CORALIE | last1=Mayor | first1=M. | last2=Udry | first2=S. | last3=Naef | first3=D. | last4=Pepe | first4=F. | last5=Queloz | first5=D. | last6=Santos | first6=N. C. | last7=Burnet | first7=M. | journal=Astronomy & Astrophysics | volume=415 | issue=1 | pages=391–402 | year=2004 | arxiv=astro-ph/0310316 | bibcode=2004A&A...415..391M | doi=10.1051/0004-6361:20034250 }}</ref> [[HD 112410]] е жолт џин од спектрален тип G8III на растојание од 439 сг. од Земјата.<ref>{{cite web |url =http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=HD+112410&NbIdent=1&Radius=2&Radius.unit=arcmin&submit=submit+id |title = HD 112410 – Red Giant Branch star |work = SIMBAD Astronomical Database|publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg |accessdate = 26 December 2013}}</ref> Со маса 1,54 пати поголема од Сонцето се шири и се собира како црвен џин. Има планета придружник со маса 9,2 пати од онаа на Јупитер и орбитален период од 124,6 денови на растојание од 0,57 ае.<ref name="jones13">{{cite journal|author=Jones, M.I.; Jenkins, J.S.; Rojo, P.; Melo, C. H. F.; Bluhm, Paz |year=2013|title=Study of the Impact of the Post-MS evolution of the Host Star on the Orbits of Close-in Planets. II. A Giant Planet in a Close-in Orbit around the RGB Star HIP 63242|journal=Astronomy & Astrophysics|volume=556|issue=A78|pages=5|url=http://arxiv.org/pdf/1306.3939v1.pdf|doi=10.1051/0004-6361/201321660|arxiv = 1306.3939 |bibcode = 2013A&A...556A..78J }}</ref> Како член ан подгрупата Низок Кентаур Јужен Крст,<ref name=dezeeuw99/> [[HD 100546]] е млада сино-бела ѕвезда од типот [[Хербигова Ae/Be ѕвезда]] од спектрален тип B9V која сеуштесè уште не се сместила на главната низа и најблизу до Земјата на растојание од 320 сг.<ref name="quanz13"/><ref name="Grady2001">{{Cite journal | title=The Disk and Environment of the Herbig Be Star HD 100546 | url=http://iopscience.iop.org/1538-3881/122/6/3396/fulltext/ | last1=Grady | first1=C. A.| last2=Polomski | first2=E. F. | last3=Henning | first3=Th. | last4=Stecklum | first4=B. | last5=Woodgate | first5=B. E. | last6=Telesco | first6=C. M. | last7=Piña | first7=R. K. | last8=Gull | first8=T. R. | last9=Boggess | first9=A. | last10=Bowers | first10=C. W. | last11=Bruhweiler | first11=F. C. | last12=Clampin | first12=M. | last13=Danks | first13=A. C. | last14=Green | first14=R. F. | last15=Heap | first15=S. R. | last16=Hutchings | first16=J. B. | last17=Jenkins | first17=E. B. | last18=Joseph | first18=C. | last19=Kaiser | first19=M. E. | last20=Kimble | first20=R. A. | last21=Kraemer | first21=S. | last22=Lindler | first22=D. | last23=Linsky | first23=J. L. | last24=Maran | first24=S. P. | last25=Moos | first25=H. W. | last26=Plait | first26=P. | last27=Roesler | first27=F. | last28=Timothy | first28=J. G. | last29=Weistrop | first29=D.|year=2001 | journal=The Astronomical Journal | volume=122 | issue=6 | pages=3396–3406 | bibcode=2001AJ....122.3396G | doi=10.1086/324447 }}</ref> Истата еопколена со диск од прашина и гас на растојание од 0,2 до 4 ае. па се до неколку стотина ае., со доказ дека се одвива создавање на протопланета на растојание од 47 ае.<ref name="quanz13">{{cite journal|last=Quanz, Sasch P.; Amara, Adam; Meyer, Michael P.; Kenworthy, Matthew P.; Kasper, Markus; Girard, Julien H.|year=2013|title=A Young Protoplanet Candidate Embedded in the Circumstellar Disk of HD 100546|journal= Astrophysics Journal|volume=766|pages=L1-L6|url=http://arxiv.org/pdf/1302.7122v1.pdf|doi=10.1088/2041-8205/766/1/l1|arxiv = 1302.7122 |bibcode = 2013ApJ...766L...1Q }}</ref> Има и празнина меѓу 4 и 13 ае., што најверојатно е голема планета со 20 Јупитерови маси,<ref name=planet-1>{{Cite journal | title = Resolving the Disk Rotation of HD 97048 and HD 100546 in the <nowiki>[O I]</nowiki> 6300A Line: Evidence for a Giant Planet Orbiting HD 100546 | last = Acke | first = B. | coauthors = van der Ancker; M. | journal = Astronomy & Astrophysics | year = 2005 | volume = 449 | issue = 267 | arxiv = astro-ph/0512562|doi = 10.1051/0004-6361:20054330 | bibcode=2006A&A...449..267A | pages = 267}}</ref> иако понатамошното испитување на дискот укажува на можноста од постоење на [[кафеаво џуџе]] или повеќе од една планета.<ref>{{cite journal|author=Mulders, Gijs D.; Paardekooper, Sijme-Jan; Pani'c, Olja; Dominik, Carsten; van Boekel, Roy; Ratzka, Thorsten|year=2013|title=Planet or Brown Dwarf? Inferring the Companion Mass in HD 100546 from the Wall Shape using Mid-Infrared Interferometry|journal=Astronomy & Astrophysics|volume=557A|bibcode=2013A&A...557A..68M|arxiv=1306.4264|pages=10|issue=A68|doi = 10.1051/0004-6361/201220930 }}</ref> [[LP 145-141]] е бело џуџе на растојание од 15 сг од Земјата и е четвртиот објект најблизу до Земјата.<ref>{{cite journal|title= The White Dwarfs Within 20 Parsecs of the Sun: Kinematics and Statistics | author=Sion, Edward M.; Holberg, Jay B.; Oswalt, T.D.; McCook, G.P.; Wasatonic, R.| journal= The Astronomical Journal | volume=138 |issue=6 |year=2009| pages=1681–89 [Table 1] | doi=10.1088/0004-6256/138/6/1681| bibcode=2009AJ....138.1681S |arxiv = 0910.1288 }}</ref> Се смета дека е добар кандидат кој би содржел планети од типот на Јупитер, поради својата близина и маса.<ref name="burleigh02">{{cite journal|last=Burleigh, Matthew R.; Clarke, F.J.; Hodgkin, S.T. |year=2002|title=Imaging Planets around Nearby White Dwarfs|journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society|volume=331|issue=4|pages=L41-L45|url=http://arxiv.org/pdf/astro-ph/0202194v1.pdf|bibcode=2002MNRAS.331L..41B|doi=10.1046/j.1365-8711.2002.05417.x|arxiv = astro-ph/0202194 }}</ref>
 
===Далечни објекти===