Спирална галаксија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Vlad5250 (разговор | придонеси)
с сеуште -> сѐ уште
Ред 3:
'''Спирална глаксија''' — [[морфолошка класификација на галаксиите|одреден вид]] на [[галаксија]] првично опишана од страна на [[Едвин Хабл]] во неговото дело „Во светот на маглините“ (''The Realm of the Nebulae'') од 1936 г.<ref>{{cite book |last=Hubble |first=E. P. |authorlink=Edwin Hubble |title=The Realm of the Nebulae |year=1936 |publisher=Yale University Press |location=New Haven |isbn= 0-300-02500-9}}</ref> и како таква е дел од [[Хаблова шема|Хабловата шема]]. Спиралните галаксии се состојат од рамен вртежен [[диск (галаксија)|диск]] кој содржи [[ѕвезда|ѕвезди]], [[меѓуѕвездена средина|гас и прашина]] и централен збир од ѕвезди познат под името [[испакнатост (астрономија)|испакнатост]]. Овие се опколени се многу послаб [[галактички ореол|ореол]] од ѕвезди, кои претежно се групирани во [[ѕвездено јато|ѕвездени јата]].
 
Спиралните галаксии се именувани според спиралните структури кои се протегаат од центарот на дискот. Спиралните краци се места во кои се создаваат ѕвездите и се посветли за разлика од оастанатитеостанатите делови на дискот поради младите жешки [[OB ѕвезда|OB ѕвезди]].
 
Скоро две третини од сите спирални галаксии кои се набљудувани поседуваат и дополнителен придружник во облик на пречка,<ref name="mihalas1968">{{Cite book| author=D. Mihalas | year=1968 | title=Galactic Astronomy | publisher=W. H. Freeman | isbn=978-0-7167-0326-6}}</ref> кој се протега од центарот на испакнатоста од самите почетоци на спиралните краци. Бројот на спирални глаксии со пречки во однос на бројот на спирални галксии кај кои нема пречки се менувал низ историјата на универзумот, односно пред 8 милијарди години само 10% поседувале придружник, околу 25 % пред 2,5 милијарди години, и во мометов околу две третини.<ref> {{cite news |url= http://www.sciencedaily.com/releases/2014/01/140116085103.htm |title= Hubble and Galaxy Zoo Find Bars and Baby Galaxies Don't Mix |date= 16 January 2014 |publisher= Science Daily }} </ref>
 
Нашата галаксија [[Млечен пат]] од неодамна е потврдено дека е галлаксија која поседува придружник, иако самиот придружник мошне тешко се забележува од нашата местоположба во галактичкиот диск.<ref>[http://www.sciamdigital.com/index.cfm?fa=Products.ViewIssuePreview&ARTICLEID_CHAR=3BC08F0C-2B35-221B-67A9F2AE04AFC79A Ripples in a Galactic Pond], [[Scientific American]], October 2005</ref> Најубедливиот доказ за постоењето на придружникот е оној добиен од неодамнешното набљудуваљенабљудување извршено од [[вселенски телескоп|вселенскиот телескоп]] „[[Спицер (вселенски телескоп)|Спицер]]“, на ѕвезди од центарот на галактиката.<ref>{{cite journal |date=September 2005 | title=First GLIMPSE Results on the Stellar Structure of the Galaxy |arxiv=astro-ph/0508325 |bibcode = 2005ApJ...630L.149B | journal=The [[Astrophysical Journal]] Letters |volume=630 | issue=2 | pages=L149–L152 | doi=10.1086/491785 |author1=R. A. Benjamin |author2=E. Churchwell |author3=B. L. Babler |author4=R. Indebetouw |author5=M. R. Meade |author6=B. A. Whitney |author7=C. Watson |author8=M. G. Wolfire |author9=M. J. Wolff |author10=R. Ignace |author11=T. M. Bania |author12=S. Bracker |author13=D. P. Clemens |author14=L. Chomiuk |author15=M. Cohen |author16=J. M. Dickey |author17=J. M. Jackson |author18=H. A. Kobulnicky |author19=E. P. Mercer |author20=J. S. Mathis |author21=S. R. Stolovy |author22=B. Uzpen |displayauthors=22}}</ref>
 
Заедно со [[неправилна галаксија|неправилните галаксии]], спиралните галаксии се 60% од вкупниот број на галаксии во локалниот [[универзум]].<ref>{{cite journal |author=Loveday, J. |date=February 1996 |title=The APM Bright Galaxy Catalogue |journal=[[Monthly Notices of the Royal Astronomical Society]] |volume=278 |issue=4 |pages=1025–1048 |bibcode=1996MNRAS.278.1025L|arxiv = astro-ph/9603040 |doi=10.1093/mnras/278.4.1025 }}</ref> Вообичаемно истите се присутни во областите со мала густина и се реткост во центарот на галактичките јата.<ref>{{cite journal |author=Dressler, A. |date=March 1980 |title=Galaxy morphology in rich clusters&nbsp;— Implications for the formation and evolution of galaxies |journal=The Astrophysical Journal |volume=236 |pages=351–365 |bibcode=1980ApJ...236..351D |doi=10.1086/157753}}</ref>
Ред 27:
[[File:HAWK-I NGC 1300.jpg|thumb|[[NGC 1300]] во [[инфрацрвена]] светлина.]]
 
''Спиралните краци'' се области од [[ѕвезда|ѕвезди]] кои се протегаат од центарот на непречкестите и пречкестите галаксии. овие долги тенки области наликуваат на спирала и токму поради нивниот изглед и самите галксии го добиле името спирални галаксии. Природно, различните класификации на спиралните галаксии имаат различни структури на краците. Sc и SBc галаксиите, на пример, имаат мошне долги „слободни“ краци, додека пак Sa и SBa галаксиите имаат стиснати краци. Како и да е, спиралните краци содржат многу млади, сини ѕвезди, поради кои краците се мошне светли.
 
===Галактичка испакнатост===
Ред 67:
[[File:A spiral home to exploding stars.jpg|thumb|Спиралниот дом на ѕвездите кои експлодираат.<ref>{{cite news|title=A spiral home to exploding stars|url=http://www.spacetelescope.org/images/potw1413a/|accessdate=2 April 2014|newspaper=ESA / Hubble}}</ref>]]
 
Почетокот на изучувањето на вртењето на галаксијата и создавањето на спиралните краци е дело на [[Бертил Линдблад]] во 1925 г. тој согледал дека идејата за ѕвезди кои постојано се подредени во спирален облик е неодржлива. Бидејќи аголната брзина на вртењето на галактичкиот диск се менува со растојанието од центарот на галаксијата, радијалниот крак за кус временски период се закривува како што галаксијата продолжува да се врти. Кракот по неколку галактечкигалактички вртења, станува понагласено закривена и ќе се наврти оклу галаксијата во потесни краци. Ово се нарекува ''навртен проблем''. Мерењата во подоцнежните години на 1960-тите покажале дека [[вртежна крива|орбиталната брзина на ѕвездите во спиралните галаксии]] во однос на нивното растојание од глактичкиотгалактичкиот центар се навистина поголеми отколку што се очекува од [[Њутнова механика|Њутновата механика]] но сеуштесѐ уште не може да се објасни стабилноста на спиралната структура.
 
Од почетокот на 1960-тите постојат две водечки хипотези или модели за спиралните структури на галаксиите: