Грчко-римски мистерии: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
нова страница
Нема опис на уредувањето
Ред 1:
{{во изработка}}
[[Податотека:Eleusinian_hydria_Antikensammlung_Berlin_1984.46.jpg|мини|287x287пкс|Хидрија од Варезиски вазописец (околу 340 п.н.е) со приказ на елефскински сцени]]
'''Мистериските религии''', '''светите тајни''' или едноставно '''мистериите''', биле верски училишташколи наво грчко-римскиот свет чие учество било резервирано само за воведенитеиницираните ''(мисти)''.<ref>{{Наведување|title=Cambridge Encyclopedia of The English Language|year=1995|chapter=Mystery Religions|chapter-url=http://encyclopedia.jrank.org/Cambridge/entries/059/mystery-religions.html|location=Cambridge|publisher=Cambridge UP|editor-last=Crystal|editor-first=David}}.</ref> Главната карактеристика на оваа религија била тајноста поврзана со иницирањето и ритуалната практика, која не можеласмеела да биле откриена зана надворешниостанатите икои неупатенине биле воведени во луѓемистеријата. Повеќето познати мистерии на грчко-римската антика биле [[Елефсински мистерии|елефсинските мистерии]], кои биле многу древни и датирале уште пред грчкото[[Мрачен теменвек период(Стара Грција)|Мрачниот век]]. Мистичните училишташколи имале свој процут во [[Доцна антика|доцната антика]];. [[Јулијан Отпадникот|Јулијан Отстапник]] во средината на 4 век познато едека бил инициран во три различни мистични школи — особено [[Митраизам|митраистичката]]. Поради тајната природа на школата, и затоа што тајните религии на [[Доцна антика|доцната антика]] биле прогонувани од страна на христијанската РимскаРимско Империјацарство од 4 век<ref name=":0">{{Наведена книга|title=The Rise of Christianity|last=Barnes|first=Ernest William|publisher=Read Books|year=2007|isbn=1406749710|location=|pages=}}</ref>, деталите од овие религиозни практики себиле добиени од описи, слики и интеркултурни студии. "Поради овој елемент на тајноста, ние сме лошо информиран за верувањата и практиките од различните мистични вери. Знаеме дека тие имале општи подобивки една од друга".{{rp|50f}}
 
[[Јустин Философ|Јустин Маченик]] во 2-иот век,во делото ''Прво извинување'' експлицитно наведува и ги идентификуваатидентификува како "демонски имитации" на вистинската вера, ивелејќи дека "ѓаволи, во имитација на тоа што го кажал [[Мојсеј]], тврдат дека [[Персефона (митологија)|Персефона]] е ќерка на [[Јупитер (бог)|Јупитер]], и поттикнуваат луѓе да стават нејзина слика под името Коре"<ref>{{Наведена (''Прво извинување'')книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/647919781|title=Saint ОдJustin 1-виMartyr до: 4-тиthe first векapology, христијанствотоthe застаналоsecond воapology, директнаdialogue конкуренцијаwith противTrypho, приврзаницитеexhortation наto мистичнитеthe школиGreeks, бидејќиdiscourse наto "тајнитеthe школиGreeks, сеthe еденmonarchy, суштинскиor елементthe наrule нееврејскиотof хоризонт на приемот на христијанска порака"God|last=Saint.|first=Justin, Тие исто така биле "опфатени со процесот на инкултурација на христијанството во почетна фаза"Martyr,|date=[1965, и©1948]|publisher=Catholic гоUniversity направилеof "својотAmerica придонес во овој процес".{{rpPress|isbn=0813211069|152location=Washington|oclc=647919781}}</ref>. Според мислењето на Клаук и Мекнил, "христијанската доктрина на светите тајни, во формата во која ние гија знаеме, не би се јавилејавила без оваа интеракција; со мистичните школи, а [[Христологија|христологијата]] сфатила како да 'го„го преземе" митско наследство, да го прочисти и да го подигне".<ref name=":1">{{rpНаведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/51568121|title=The religious context of early Christianity : a guide to Graeco-Roman religions|last=Hans-Josef.|first=Klauck,|date=2003|publisher=T & T Clark|isbn=9780567089434|location=Edinburgh|152oclc=51568121}}</ref>
 
== Дефиниција ==
Терминот "мистерија" потекнува од [[Латински јазик|латинскиот збор]] ''mysterium'', од (на грчки ''mysterion'' (обичнои најчесто како множина ''mysteria'' /''μυστήρια''), и во овој контекст значи "таен ритуал или доктрина". ПоединецТие којкои следиследеле таква "мистерија", бил ''мистмисти,''односно, "онојвоведени којво е иницирантајната". Освен мистерија,терминологијата блиска за опис на овие учења е составена од поимите ''миенмајен, миеза'' "даили се''иницијација.'' затвори",Зборот повикување''мајен на(myein)''<ref>{{Наведена тајностамрежна страница|url=http://www.annhamiltonstudio.com/images/projects/myein/AH_myein-project-description.pdf|title=myein|last=Hamilton|first=Ann|date=|work=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> е старогрчки глагол кој означува (затворање на "очите и устата")<ref>{{rpНаведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/15489190|title=Ancient mystery cults|last=1931-2015.|first=Burkert, Walter,|date=1987|publisher=Harvard University Press|isbn=0674033876|location=Cambridge, Mass.|56oclc=15489190}}</ref> бидејќи само на иницираните им било дозволено да ги почитуваат и да учествуваат во обредиобредите. Мистериите така биле школи во кои сите верски функции биле затворени за непросветленитенеиницираните а  внатрешното работење на училиштето се чувало во тајност од јавноста.
[[Податотека:NAMA Mystères d'Eleusis.jpg|мини|Плоча со елементи на елефсински мистерии. Национален археолошки музеј, [[Атина]]]]
 
== Карактеристики ==
Мистичните религии формирале еден од трите видовивида [[хеленистичка религија]], каде другите две се царскиот[[Култ култна владетелот|култот на владетелот]], илиодносно [[Етничка религија|етничката религија]] посебнаспецифична за една нација или држава, и [[Филозофска религија|филозофските религии]] како [[Неоплатонизам|неоплатонизмот]].
Ова, исто така, се одразува и во тројната поделба на "[[Теологија|теологијата]]" од страна на Варо, во граѓанска теологија (за државна религија и нејзините стабилизирачки ефекти врз општеството), природна теологија, (филозофски шпекулации за природата на божественото), и мистична теологија (во врска со митот и ритуалот).
 
Ова, исто така, се одразува и во тројната поделба на "[[Теологија|теологијата]]" од страна на [[Варо]], на:
Мистериите така повеќе се додаток отколку да се натпревар со граѓанската религија. Едно лице може да следи обреди на државната религија, да биде воведен во една или повеќе мистерии и во исто време да се придржува до одредена филозофска школа.{{rp|99}} Во контраст на јавните ритуали на граѓанската религија, учество кое се очекувало од секој член на општеството, воведувањето во мистерија било факултативно во грчко-римскиот политеизмот. Многу од аспектите на јавната религија како жртвувањето, ритуалните оброци и обредното прочистување биле повторени во мистеријата, но со дополнителен услов да се одвиваат во тајност, и да се ограничени на затворена група иницирани.{{rp|86}} Ова е важно во контекст на почетокот на прогонот на христијаните. Римската власт сметала дека христијанството е непристојно, па дури и субверзивно, и тоа не заради своите постулати или практики туку затоа што раните христијани ја гледале нивната вера како исклучена од царскиот култ.
# [[Политичка теологија]] (за државната религија и нејзините стабилизирачки ефекти врз општеството),
# [[Природна теологија]], (филозофски шпекулации за природата на бог) и
# [[Мистична теологија]] (во врска со [[Митологија|митот]] и ритуалот).
Мистериите така повеќе се додаток отколку да се натпревар сона граѓанскатаполитичката религија. Едно лице може да следи обреди на државната религија, да биде воведен во една или повеќе мистерии и во исто време да се придржува до одредена [[Филозофија|филозофска школа]].<ref>{{rpНаведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/432671537|title=Ancient religions|last=1957-|first=Johnston, Sarah Iles,|99date=2007|publisher=Belknap Press of Harvard University Press|isbn=9780674025486|location=Cambridge, Mass.|oclc=432671537}}</ref> ВоЗа контрастразлика наод јавните ритуали на граѓанската религија, учество коекаде се очекувало одда учествува секој член на општеството, воведувањето во мистеријамистеријата било факултативно во грчко-римскиот политеизмотполитеизам. Многу од аспектите на јавната религија како [[Жртвување|жртвувањето]], ритуалните оброцигозби и обредното прочистување биле повторени во мистеријата, но со дополнителен услов да се одвиваат во тајност, и да се ограничени на затвореназатворен групакруг иницирани.{{rp|86}}припадници<ref Оваname=":1" е важно во контекст на почетокот на прогонот на христијаните/>. Римската власт сметала дека христијанството е непристојно, па дури и субверзивно, и тоа не заради своите постулати или практики туку затоа што раните христијани ја гледале нивната вера како исклучена од царскиот култ.
 
Тајните школи биле катче за зачувување на античките верски обреди, и со причина се претпоставува дека биле многу конзервативни. [[Елефсински мистерии|Елефсинските мистерии]] опстојувале повеќе од еден милениум, а поверојатно е да се кажеможеби и два милениуми, во текот на кој период ритуалот на јавната религија значително се променил, од религиите на Бронзеното доба до Почетокот на Железното доба до култот на јунаците на хеленистичката цивилизација и повторно на царскиот култ на римската ера, додека обредните изведби на мистериите останале непроменети. [[Ернест Вилијам Барнс]] пишува, "Тие произлегле од варварското подземје. Биле исклучително упорни. Мистериите на Елефсина во близина на Атина, траеле илјада години; и се верува со причина дека многу малку биле променети во текот на овој долг период".{{rp|51}}<ref name=":0" />
 
Заради оваа причина, тоа што останало од постарите грчки мистерии се сфаќа како одраз на одредени архаични аспекти на заедничката индо-европска[[индоевропска религија]], во паралела со индоиранската религија. Мистичните школи на [[Стар свет|грчко-римската антика]] ги вклучуваат [[Елефсински мистерии|Елефсинските мистерии]], [[Дионизиски мистерии|Дионизиските мистерии,]] и [[Орфизам|Орфичките мистерии]]. Некои од многуте божества кои [[Римско Царство|Римјаните]] номинално ги усвоиле од други култури, исто така, биле обожавани во Мистериитемистериите, на пример, египетската [[Изида]], персиската [[Митра]] од Митраиските мистерии, трако-фригискиот [[Сабазиј]] и фригиската [[Кибела|Cybele]].<ref>{{rpНаведена мрежна страница|url=https://archive.org/stream/pdfy-NXrCfPe_e-QETRFj/Manly+P.+Hall+-+The+Secret+Teachings+of+All+Ages+(1928)_djvu.txt|title=Full text of "Manly P. Hall - The Secret Teachings of All Ages (1928).pdf (PDFy mirror)"|work=archive.org|language=en|accessdate=2018-01-21}}</ref>
 
== Подоцнежно влијание ==
Старите мистични школи биле предмет на воодушевување во 19-от и почетокот на 20-от век, и кај германските и француските [[Класицизам|класици]]. Оваа литература имала огромно влијание врз европската култура во доцниот 19-ти век. Психијатарот и психоаналитичар [[Карл Густав Јунг|Карл Густав Јунг,]] оттука позајмил метафори од оваа литература даи ги ставивметнал во рамка неговите теории и влијателното движење базирано на нив.<ref>[//en.wikipedia.org/wiki/Richard_Noll Noll, Richard].[https://www.academia.edu/6698999/Mysteria_Jung_and_the_Ancient_Mysteries_1994_uncorrected_page_proofs_of_a_book_cancelled_prior_to_publication_due_to_objections_by_the_Jung_family_ ''Mysteria: Jung and the Ancient Mysteries''] (unpublished page proofs, 1994)</ref><ref>Noll, Richard. [https://www.researchgate.net/profile/Richard_Noll/publications?sorting=newest&page=2 "Jung the Leontocephalus"] (1999)</ref>
 
== Список на мистични школи ==
* [[Аркадиски култ на Деспина]]
* [[Култ на Атис]]
* [[Култ на Кубела]]
* [[Изидански мистерии]]
* [[Култ на Трофониј]]
* [[Дионизиски мистерии]]
 
* [[Елефсински мистерии]]
* [[Митра|Митраистички мистерии]]
* [[Орфизам|Орфички мистерии]]
* [[Сабазиј]]
* [[Самотракиски мистерии]]
* [[Серапис]]
 
== Види ==
* [[Навигиум Изидис<br>]]
* [[Мистицизам]]
* [[Дискордијанизам]]
* [[Дијанска Вика|Дијанска Вика<br> ]]
 
== Наводи ==
{{наводи|2}}'''За понатамошно читање'''
{{белешки|2|б}}
 
'''За понатамошно читање'''
* Alvar, Jaime. Romanising Oriental Gods: Myth, Salvation, and Ethics in the Cults of Cybele, Isis, and Mithras (Leiden, 2008).
* Aneziri, Sophia. Die Vereine der Dionysischen Techniten im Kontext der hellenistischen Gesellschaft (Stuttgart, 2003).
Ред 53 ⟶ 67:
== Надворешни врски ==
* {{Ризница-ред|Mysteric religions in ancient world}}
[[Категорија:Мистерии]]
[[Категорија:Религии во грчко-римскиот свет]]
[[Категорија:Религиозни верувања, традиции и движења]]