Фолклор: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 204:
На почетокот, бајките биле создавани за возрасна публика пред да почнат да се прилагодиваат за децата. Во 19-от и 20-от век за прв пат бајките се претвориле во детска литература. Едни од најпознатите бајки за деца се „[[Снежана (бајка)|Снежана и седумте џуџиња]]“,„[[Црвенкапа]]“ и „[[Јованче и Марика]]“.Првата бајка која била наменета за возрани луѓе а потоа била преработена во детски стил е „[[Убавицата и ѕверот]]“ од Жана Мари Лепренс де Бомон. Браќата Грим при приспособувањето на бајките за деца ги оттргнале сексуалните елементи и насилството. Но, во бајките засилено било учеството на негативни ликови, како вештерки и змејови. Во книгата на Толкин „The Juniper Tree“ која е претставена како бајка, можат да се забележат канибалистички аспекти. Во [[Викторијанска книжевност|Викторијанското доба]] класичните сказни биле преработувани. Адаптација направил и Волт Дизни на некои бајки како на пример на „Снежана и седумте џуџиња“.
 
== Магија ==
[[Податотека:Hécate_-_Mallarmé.png|мини|[[Хеката (митологија)|Хеката]], старогрчка божица на магијата]]
'''Магијата''' исто така е позната и под името волшебство, а означува изведување на свесна манипулација и/или автосугестија со цел да се постигне посакуваниот резултат преку одредени техники.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/30758682|title=The pagan religions of the ancient British Isles : their nature and legacy|last=Ronald.|first=Hutton,|date=1993|publisher=B. Blackwell|isbn=0631189467|location=Oxford, UK|oclc=30758682}}</ref> Оваа дејност често примала влијанија од религијата, мистиката, науката и психологијата.
 
=== Потекло ===
[[Старофранцуски јазик|Старофранцускиот]] збор ''magique'' од 14-от век, и латинскиот збор ''magicus'' потекнуваат од грчката придавка ''magikos'' која се однесувала на делата кои ги прават магионичаритемагесниците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.etymonline.com/word/magic|title=magic {{!}} Origin and meaning of magic by Online Etymology Dictionary|work=www.etymonline.com|language=en|accessdate=2017-11-02}}</ref> Овој збор во Грција за првпат се појавил во Хераклеја ( во 6 век п.н.е.).на истиот начин и зборот волшебништво се среќава во 1300 година во старофранцускиот јазик како ''sorcerie'', а потекнува од вулгарниот латински јазик ''sortiarius'' кој доаѓа од ''sors'' -судбина или во преводпревод„ „оној''оној кој влијае на судбината“судбината''“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.etymonline.com/word/sorcery|title=sorcery {{!}} Origin and meaning of sorcery by Online Etymology Dictionary|work=www.etymonline.com|language=en|accessdate=2017-11-02}}</ref> Волшебничките првпат се појавуваат при крајот на 14-от век, а волшебниците првпат се забележани во 1526 година.
=== Вештерство ===
'''Вештерството''' често е спомнувано кога се зборува за верувања и практики, а тоа всушност претставува збор на средства со кои одредени луѓе магично влијаат врз светот со помош на ритуали, магии или со мисли без разлика дали се работи за злонамерни или добронамерни цели. Способноста да се изведува вештерството според некои луѓе е вродена одлика а според некои луѓе е стекната одлика. Но најчесто вештерството се смета како злоупотреба на магијата. Мотивите за вештерство никогаш не биле сосема познати, но луѓето верувале дека тоа е причина за нереќите што ги снаоѓале одредени општества. Затоа,во процесот на судење на [[Сејлем (Орегон)|вештерките од Салем]], тие биле обвинувани за општествен колапс заради магиите кои тие ги изведувале.од друга страна пак постоеле тврдења дека вештерките се неоправдано обвинети; затоа повеќето вештерки се изјасниле дека се занимаваат со „бела магија“.
 
=== Волшебништво ===
Волшебништвото чие име потекнува од латинксиот збор ''Maleficiummaleficium'', значи злонамера и злоупотреба. Иако не е конкретно докажано, во минатото било сфаќано како негативен поим а волшебниците биле убивани и палени на клада исто како и вештерките. Со овој поим се опишува пакосната, опасната, или штетната магија која влијаела врз животите на луѓето во едно општество.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/45439953|title=Witchcraft in Europe and the New World, 1400-1800|last=G.|first=Maxwell-Stuart, P.|date=2001|publisher=Palgrave|isbn=9780333764657|location=Houndmills, Basingstoke, Hampshire|oclc=45439953}}</ref> Општо гледано,за волшебништво се смета секоја црна магија или клетва која нанесува штета на човек, животно или предмет. За злонамерни волшебници биле прогласени и витезите [[Темплари|темпларите]] кои го поттикнале [[Лов на вештерки|ловот на вештерки]] и волшебници во Англија. Тие најчесто се поврзуваат со фразата ''Malleus мaleficarum'' што преведено одна [[латински јазик]] значи „Вештерско Кладиво“. Всушност ова е книга за одликите на вештерките и волшебниците напишана во 1486 година од Хајнрих Крамер и Џејкоб Спренгер и со оваа книга сакале да покажат дека вештерството постои и дека вештерките биле побројни од вештерите како и да ги разбијат сите сомнежи околу вештерството и неговите цели.
 
==== Маѓесници ====
'''Маѓесник''' е човек кој практикува да се занимава со магија.<ref>{{Наведена Магионичарот може да биде образован или аматер но да има чувтсво за магијакнига|url=https://www.worldcat.org/oclc/46651064|title=A Сеgeneral штоtheory еof потребноmagic|last=1872-1950,|first=Mauss, еMarcel,|last2=1928-|first2=Pocock, даDavid се има познавање од мистичните практикиFrancis,одлики на магијата и нивните моќи.|isbn=0415253969|location=London|oclc=46651064}}</ref> Познавањето на магијата е нешто што се пренесува од еден магионичармагесник на друг најчесто во фамилијата. Информациите кои се пренесуваат најчесто содржат упатства за тоа како да се изведат одредени ритуали, како да се управува со магичните предмети и како да се воспостави конаткт со боговите или со други натприродни сили. Познавањето на магијата најчесто е добро чувана тајна. Фактот што постојат познавања од магијата не значи дека постојат и способности за магични моќи; за да се отвари и тоа, личноста треба да поседува посебни магични предмети и одлики. На пример,во 16-от век во Фриули ( област во Италија), бебињата кои биле родени со бебешка мембрана на главчето, се сметало дека ќе бидат добри вештери и ќе се борат против лошите вештери. Исто така и за луѓето кои доживеале клиничка смрт или биле „очи во очи“ со смртта, се сметало дека имаат такви моќи особено за самолекување. Постојат свечени претставувања кои се еден вид на церемонии на кои луѓето ги делеле обичните од надарените личности<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/57697709|title=Pagan survivals, superstitions and popular cultures in early medieval pastoral literature|last=1941-|first=Filotas, Bernadette,|date=2005|publisher=Pontifical Institute of Mediaeval Studies|isbn=9780888441515|location=Toronto|oclc=57697709}}</ref>.
==== Ритуали ====
[[Бронислав Молиновски]] ги опишал ритуалите на магијата како поседување на „чудни способности“ каде што мислел и на чудниот, архаичен јазик на кој се зборува во текот на ритуалите.исто така познато е дека тие зборови немаат дејство освен ако заедно со нив не се изврши уште некоја дејност ( како фрлање травки во котел кој врие, принесување жртва и друго).<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/812186987|title=Magic, science and religion, and other essays|last=1884-1942.|first=Malinowski, Bronislaw,|date=[2007]|publisher=[Kessinger]|isbn=1417976381|location=[London]|oclc=812186987}}</ref>
[[Податотека:Pentagram sigil.png|мини|Пентаграм -магиски симбол]]
 
===== Магични симболи =====
Магичните симболи си имаат свое значење и своја цел и се користат во текот на изведувањето на ритуали. Најпознатите симболи кои се користат се:
 
Ред 238 ⟶ 240:
 
Пајак- Пајакот во културите во Африка претставува носител на судбина,а во христијанството тој се смета или за зла сила или за благословено суштество заради некои видови на пајаци кои имаат форма на крст на своите грбови.
===== Магии или клетви =====
Вештертсвото и волшебништвото користат најголем дел од овие симболи во текот на своите ритуали без разлика на тоа дали се добронамерни или злонамерни.Тие овие симболи го користат со таканаречени клетви или магии кои всушност претставуваат систем на зборови,нешто слично на формула или упатство преку кое се изведува некој ритуал.најважниот дел за да успее една магија или клетва е енергијата за која придонесува волшебникот или вештерот. Понекогаш потребна е и група на вештери или волшебници за „да се фати“ магијата/клетвата.најчесто Најчесто за да се изведе клетва или магија потребна е фотографија од личноста или местото на кое се фрла магијата или клетвата; во други случаи се користи магичен симбол или предмет кој потоа завршува кај личноста на која и била фрлена клетвата или магијата. Друг начин да се изведе ова е да се читаат зборови за одредена клетва или магија најчесто на некој архаичен јазик и притоа да се употребуваат тревки или други растенија дури и животински жртви за да се исполни таа клетва/магија. Некои од предметите кои се користат за време на овие ритуали се огледала, мечови, котлиња и друго.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/58055316|title=Cunning folk and familiar spirits : shamanistic visionary traditions in early modern British witchcraft and magic|last=Emma.|first=Wilby,|date=2005|publisher=Sussex Academic Press|isbn=1845190793|location=Brighton [England]|oclc=58055316}}</ref>
===== Повикување на мртвите =====
Повикувањето на мртвите се одвива од страна на вештерите или волшебниците се со цел да се дојде до некаков одговор што не бил даден додека тие биле живи. Понекогаш вештерите дури и одржувале сеанси на гробишта со цел полесно да дојдат до духот на мртвиот и редовно носеле негов личен предмет.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/47009647|title=Between the living and the dead : a perspective on witches and seers in the early modern age|last=Éva,|first=Pócs,|date=1999|publisher=Central European University Press|isbn=963911619X|location=Budapest|oclc=47009647}}</ref>
 
== Фолклорот по региони ==
 
=== Во [[Европа]] ===
* Македонски фолклор
* Француски фолклор
* Германски фолклор
* Англиски фолклор
* Скандинавски фолклор
 
=== Во [[Америка]] ===
* Американски фолклор
 
=== Библиографија ===
* {{en}} D Ben-Amos (1971), http://www.srs-pr.com/Articles/Toward-a-Definition-of-Folklore.pdf Кон дефинирање на фолклорот
* {{en}} A Paredes, R Bauman (1972), ''Toward new perspectives in folklore'' ;Publications of the American Folklore Society. Bibliographical and special series ; v. 23
* {{en}} William R. Bascom (1954), ''Four Functions of Folklore'' ; The Journal of American Folklore ; Vol. 67, No. 266 (Oct. - Dec., 1954)
 
== Voir aussi ==
{{Autres projets|wiktionary=folklore}}
 
=== Articles connexes ===
{{colonnes|* [[Tradition orale]]
* [[Culture populaire]]
* [[Folkloristique]]
* [[Conte]]
* [[Proverbe]]
* [[Fée]]
* [[Danse traditionnelle]]
* [[Musique populaire]]
* [[Mythe]]
* [[Légende]]
* [[Mythologie]]|taille=30}}
 
=== Liens externes ===
* [http://www.cosmovisions.com/textFolklore.htm Panorama des études du folklore]
* {{en}} [http://www.afsnet.org/?page=FolkloreWiki Folklore Wiki], wiki exclusivement consacré aux folklores du monde entier
{{Portail|mythes et légendes|fêtes et traditions}}
 
[[Catégorie:Anthropologie sociale et culturelle]][[Catégorie:Danse traditionnelle]]
 
== Наводи ==
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Фолклор