Италијанска култура: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
поправка на правопис
сНема опис на уредувањето
Ред 24:
Најголемото будење на италијанската архитектура се случило за време на ренесансата. [[Филипо Брунелески]] дал голем придонес за архитектонскиот дизајн со куполата на катедралата во Фиренца. [[Леон Батиста Алберти]] е друг раноренесансен архитект чијшто теории и дизајни имале огромно влијание на подоцнежните архитекти.<ref>John A. Davis, D.Phil., Emiliana Pasca Noether Chair in Italian History, [[University of Connecticut]]. <br>Davis, John A. "Italy." ''World Book Advanced''. World Book, 2011. Web. 23 Sept. 2011.</ref>.
 
Можеби најголемото достигнување на италијанската ренесанса е базиликата Свети Петар, која била најпрво замислена од [[Донато Браманте]] во почетокот на 1500 година. [[АндреаАндреја Паладио]] со проектирањето на вили и палати во средината и крајот на 1500 година имал влијание врз архитектите од западна Европа.
 
Барокниот период во 1600 година резултирал со неколку истакнати италијански архитекти кои биле посебно познати по нивните цркви. Најважни архитекти се [[Џан Лоренцо Бернини]] и [[Франческо Боромини]]. Голем број на италијански архитекти, како [[Ренцо Пјано]], се познати низ светот.<ref>[http://topics.nytimes.com/topics/reference/timestopics/people/p/renzo_piano/index.html] Renzo Piano. ''The New York Times.'' Web. 23 Sep. 2011.</ref>
Ред 118:
Музичкиот живот во Италија останува исклучително активен, но тој е главно фокусиран во рамките на државата и едвај на интернационално ниво. Единствените италијански поп-пејачи се поп-дивата [[Мина]], со продадени 76 милиони албуми<ref>[http://web.archive.org/web/20120403021039/http://www.lyricsfreak.com/m/mina/biography.html] Mina. ''Lyrics, Song Lyrics.'' Web. 27 Sept. 2011.</ref> и пејачката [[Лаура Пузини]] со продадени 45 милиони албуми.<ref>{{it}} Comolli, Maria Giulia. [http://www.sorrisi.com/2009/03/25/laura-pausini-2/comment-page-5/ Laura Pausini a ruota libera: "I ragazzi dei talent show? Troppo supponenti." E intanto con Sorrisi arrivano i suoi CD.] ''TV Sorrisi e Canzoni.'' Web. 25 March 2009.</ref><ref>{{it}} Mannucci, Stefano. [http://iltempo.ilsole24ore.com/2009/03/06/997835-griffe_ambiente.shtml Griffe e ambiente, ecco la nuova Pausini.] ''Il Tempo.'' Web. 6 March 2009.</ref>.
 
Оперската куќа [[Ла скала]] во Милано е позната како една од најдобрите во светот. Има и други познати места за опера вклучувајќи ги [[Сан Карло]] во Неапол, театарот [[Ла Фениче]] во Венеција и [[римска арена]] во Верона. Исто така постојат петнаесет јавни театри и бројни приватни театри во Италија коишто ги промовираат италијанските и европските драми и [[балет]]<ref name="Countries and Their Cultures">Salamone, Frank A. [http://www.everyculture.com/Ge-It/Italy.html Italy.] ''Countries and Their Cultures, 2001.'' Web. 25 Oct. 2012.</ref>. Познати италијански оперски пејачи се [[Енрико КарусоКарузо]], [[Лучијано Павароти]] и [[АндреаАндреја Бочели]].
 
===Наука и технологија===
Ред 181:
[[Податотека:Creación de Adán.jpg|мини|лево|[[Создавањето на Адам]] од Микеланџело]]
 
[[Фиренца]] станал центар на раната ренесанса. Големите фирентиски сликари биле [[Масачио]], [[Фра Анџелико]], [[АндреаАндрека МантегнаМантења]], [[Сандро Ботичели]] и [[Паоло Учело]]. Најважниот уметник во 1400-те години бил [[Леонардо да Винчи]]. Портретот Мона Лиза и Последната вечера се помеѓу најпознатити слики во историјата.
 
Во подоцнежната ренесанса доминирале уметниците [[Рафаело Санти]] и [[Микеланџело]]. Рафаело сликал умерени, хармонични слики кои изразувале мирен, благороден начин на живот. Микеланџело стекнал величина и како сликар и како скулптор.
Ред 261:
Уште од римски времиња Италијанскиот Полуостров бил во центар на развојот на западната култура<ref name="Worldmark encyclopedia of the nations (Volume 5)">[http://books.google.it/books?ei=tmEFUJS4PI3P4QT0htW7CQ&hl=it&id=CYOyAAAAIAAJ&dq= ''Worldmark encyclopedia of the nations.''] Gale Research, 1995. p. 241. Web. 17 Jul. 2012.</ref>. Важни поети од Римската Република и царство се [[Лукрециј]], [[Катул]], [[Вергилиј]], [[Хорациј]] и [[Овидиј]]. Исто така познати во латинската литература биле говорникот [[Цицерон]], сатиричарот [[Јувенал]], прозните писатели [[Плиниј Постариот]], неговиот внук [[Плиниј Помладиот]] и историчарите [[Салуст]], [[Ливиј]] и [[Светониј]]. [[Гај Јулиј Цезар]], познат како историчар и прозаист, е попознат како воен и политички лидер. Првиот римски цар бил [[Октавијан]], познат како почесен [[Август]]. Интересно е дека помеѓу подоцнежните цареви биле тираните [[Калигула]] и [[Нерон]], филозофот [[Марко Аврелиј]] и [[Константин I]], кој бил првиот што го прифатил христијанството.
 
Во ниту една земја немало толкав придонес за визуелните уметности. Во 13 и 14 век најпознати уметници биле скулпторот [[Никола Пизано]] и неговиот син [[Џовани]], сликарите [[Чимабуе]], [[Дучио]] и [[Ѓото]]. Помеѓу највлијателните уметници во 15 век – златната ера на Фиренца и Венеција – биле архитектите [[Филипо Брунелески]], [[Лоренцо Гиберти]] и [[Леон Батиста Алберти]], скулпторите [[Донатело]], [[Лука дела Робија]], [[Дезидерио де Сетињано]] и [[АндреаАндреја дел Верочио]] и сликарите [[Фра Анџелико]], [[Стефано ди Џовани]], [[Паоло Учело]], [[Масачио]], [[Фра Филипо Липи]], [[Пиеро дела Франческа]], [[Џовани Белини]], [[АндреаАндреја Мантења]], [[Лука Сињорели]], [[Пјетро Перуџино]], [[Сандро Ботичели]] и [[Виторе Карпачо]].
 
Во 16 век за време на ренесансата, Рим и Фиренца ја имале водечката позиција во светот на уметноста. Големи маестри од овој период биле архитектите [[Донато Браманте]] и [[АндреаАндреја Паладио]]; скулпторот [[Бенвенуто Челини]]; сликар-дизајнер-пронаоѓач [[Леонардо да Винчи]]; сликар-скулптор-архитект [[Микеланџело Буонароти]] и сликарите [[Титан]], [[Рафаел]], [[АндреаАндреја дел Сарто]] и [[Антонио да Кореџио]].
 
Водечки уметници во барокниот период биле скулптори-архитекти [[Џан Лоренцо Бернини]] и [[Франческо Боромини]]; сликарите [[Караваџо]], [[Џовани Батиста Тјеполо]], [[Каналето]], [[Пјетро Лонги]] и [[Франческо Гарди]].
 
Музиката била интегрален дел од италијанскиот живот. Водечки композитор во 14 век бил слепиот свирач на оргули [[Франческо Ландини]] од Фиренца. Еминентни композитори во ренесансата и барокот биле [[Џовани Пјерлуиџи де Палестрина]]; мадригалистот [[Лука Маренцио]] и [[Карло Џезуалдо]]; венецијанските органисти [[АндреаАндреја Габриели]] и [[Џовани Габриели]]; еден од основачите на операта [[Клаудио Монтеверди]]; органист-композитор [[Џироламо Фрескобалди]] и [[Џакомо Карисими]]. Важни музичари на подоцнежната барокна ера биле [[Аркангело Корели]], [[Антонио Вивалди]], [[Алесандро Скарлати]] и неговиот син [[Доменико Скарлати]]. Италијанецот [[Лујџи Керубини]] бил централна фигура во француската музика за време на наполеонската ера, додека [[Антонио Салиери]] и [[Гаспаре Спонтини]] биле доста познати и почитувани во Виена и Берлин. [[Николо Паганини]] бил најпознатиот виолинист во 19 век.
 
Италијанската литература и литературен јазик започна со [[Данте Алигиери]], авторот на ''Божествена комедија''. Достигнувања во литературата – како што се поезијата на [[Петрарка]], [[Торквато Тасо]] и [[Лудовико Ариосто]] и прозата на [[Џовани Бокачо]] и [[Николо Макијавели]] – извршиле огромно и трајно влијание врз понатамошниот развој на западната култура. Најдобри италијански режисери се [[Франк Капра]], [[Виторио де Сица]], [[Лучино Висконти]], [[Роберто Роселини]], [[Микеланџело Антониони]], [[Федерико Фелини]], а најпознати филмски ѕвезди се [[Рудолф Валентино]] и [[Софија Лорен]].
Ред 289:
Италија е еден од најголемите центри за архитектура, уметност и книги. Помеѓу многуте библиотеки, најважни се двете главни библиотеки во [[Фиренца]] (5,3 милиони тома) и [[Рим]] (5 милиони тома); и четирите регионални библиотеки во [[Неапол]] (1,8 милиони тома), [[Милано]] (1 милион тома), [[Торино]] (973.000 тома) и [[Венеција]] (917.000 тома)<ref name="Worldmark Encyclopedia">Gall, Timothy L. ; Hobby, Jeneen M. [http://books.google.it/books?ei=fV2SUPCtB9DotQaxrYGQBQ&hl=it&id=XpkRAQAAMAAJ&dq= ''Worldmark Encyclopedia of the Nations: Europe.''] Thomson Gale, 2007. pp. 367-368. Web. 01 Nov. 2012.</ref>.
 
Италија, како светски центар за култура, историја и уметност има преку 3.000 музеи. Тие ги содржат најважните збирки на примероци од античките цивилизации. Музејот во Таранто содржи материјали кои им овозможуваат на научниците длабоко да ја истражат историјата на МагнаМања Грација. Археолошките колекции во [[Римскиот национален музеј]] во Рим и во [[Националниот археолошки музеј]] во [[Неапол]] се помеѓу најдобрите во светот.<ref name="Countries and Their Cultures"/>. Слично на ова, етрурската колекција во Умбрискиот национален археолошки музеј во [[Перуџа]], класичните скулптури во музејот [[Капитолин]] во Рим и египетската колекција во музејот [[Егицио]] во Торино се највредните колекции во светот<ref name="Countries and Their Cultures"/>.
 
Класичната ера не е единствената ера претставена во италијанските музеи. Италијанската ренесанса е прикажана во голем број на музеи: галерија [[Уфици]], музејот [[Барџело]] и [[палацо Пити]] кои се наоѓаат во Фиренца. Повеќето од музеите претходно биле палати на кралевите или куќи на кралски семејства.