Специјална теорија за релативноста: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 186:
Еднаквоста на масата и енергијата е последица на специјалната релативност. Енергијата и импулсот, кои се поинакви во Њутновата механика, создаваат [[четиривектор]] во релативноста, и ова се надоврзува на временската компонента (енергијата) на просторните компоненти (импулсот) на незначаен начин. За тело при мирување, енергетско-импулсниот четиривектор е {{nowrap|(''E'', 0, 0, 0)}}: има временска компонента која е насоката која е енергијата, и три просторни компоненти кои се со вредност нула. Со промената на системот преку Лоренцовата преобразба во насока на x оската со мала вредност на брзината v, енергетскиот импулс на четиривекторот станува {{nowrap|(''E'', ''Ev''/''c''<sup>2</sup>, 0, 0)}}. Импулсот е еднаков на енергијата помножена со брзината поделена со ''c''<sup>2</sup>. Одовде, Њутновата маса на телото, која пак е односот на импулсот во однос на брзината при мали брзини и е еднаков на ''E''/''c''<sup>2</sup>.
 
Енергијата и импулсот се особености на материјата и зрачењето, и е невозможно да се заклучи дека истите создаваат четиривектор само од двата основни постулати за специјалната релативност, бидејќи во истите не се споменува материја или зрачење, се споменува само времето и просторот. Затоа изведувањето побарува некакво дополнително физичко размислување. Во сопствениот труд од 1905 г., Ајнштајн ги употребил дополнителните принципи кои Њутновата механика треба да ги подржува при мали брзини, па имаме еден енергетски скалар и еден три векторски импулс при мали брзини, и дека законот за зачувување на енергијата и импулсот е подеднакво точен и во релативноста. Понатамошно, тој претпоставил дека енергијата на светлината е преобразена од истото Доплерово поместување како и неговата фреквенција, за која докажал дека е вистинита со помош на Максвеловите равенки.<ref name=electro /> TheПрвиот firstтруд ofна Einstein'sАјнштајн papersна onова thisполе subjectбил was„Дали "Doesинерцијата theна Inertiaедно ofтело aзависи Bodyод Dependнеговата uponенергетска itsсодржина“, Energyнапишано Content?" inво 1905 г.<ref name=inertia>[http://www.fourmilab.ch/etexts/einstein/E_mc2/www/ Does the inertia of a body depend upon its energy content?] A. Einstein, ''Annalen der Physik.'' '''18''':639, 1905 (English translation by W. Perrett and G.B. Jeffery)</ref> Иако Ајнштајновиот аргумент во сопствениот труд е скоро целосно прифатен од страна на физичарите како точен, дури очигледен, многу автори низ годините велеле дека истиот е грешен.<ref name=Jammer>{{cite book |title=Concepts of Mass in Classical and Modern Physics |author=Max Jammer |pages=177–178 |url=http://books.google.com/?id=lYvz0_8aGsMC&pg=PA177 |isbn=0-486-29998-8 |publisher=Courier Dover Publications |year=1997 }}</ref> Други автори мислеле дека аргументот е само неразбирлив бидејќи се заснова на имплицитни претпоставки.<ref name= Stachel>{{cite book |title=Einstein from ''B'' to ''Z'' |page= 221 |author=John J. Stachel |url=http://books.google.com/?id=OAsQ_hFjhrAC&pg=PA215 |isbn=0-8176-4143-2 |publisher=Springer |year=2002}}</ref>
 
Ајнштајн ја прифатил сомнителноста на ова изведување во неговиот труд од 1907 г. за теоријата за релативноста. Во тој труд Ајнштајн забележува дека е проблематично да се потпре на Максвеловите равенки за хевристичниот масно-енергетски аргумент. Аргументот во неговиот труд од 1905 г. може да се изведе со оддавање на безмасни честички, но Максвеловите равенки имплицитно обезбедувале доказ дека емисијата на светлината вообичаено може да се постигне само при извршување на одредена работа. За да се оддадат електромагнетни бранови, потребно е само да се затресат наелектризираните честички, а со ова се извршува работа, па затоа оддавањето е во вид на енергија.<ref name=survey>[http://www.webcitation.org/query url=http://www.geocities.com/physics_world/abstracts/Einstein_1907A_abstract.htm&date=2009-10-26+00:34:19 ''On the Inertia of Energy Required by the Relativity Principle''], A. Einstein, Annalen der Physik 23 (1907): 371–384</ref><ref>In a letter to Carl Seelig in 1955, Einstein wrote "I had already previously found that Maxwell's theory did not account for the micro-structure of radiation and could therefore have no general validity.", Einstein letter to Carl Seelig, 1955.</ref>