Во геофизиката и сеизмологијата, сеизмогениот слој го опфаќа опсегот на длабочините во кората или литосферата во која потекнуваат повеќето земјотреси.[1] Дебелината е во голема мера зависна од местото. За океанската кора, дебелината на сеизмогениот слој може да биде 0-40 км, а за континенталната кора, таа се движи од 0-25 км.[2] Исто така, важно е да се напомене дека во зоните на субдукција, има еден сеизмоген слој што се турка врз друг. Ова може да резултира во екстремно длабоки земјотреси до 700 км во длабочина.[3] Основата на овој слој претставува надолна промена на деформациониот механизам од еластични и триење на процеси (поврзани со кршливи раседи) во општо аеизмичка зона каде што еластичниот лаз станува доминантна постапка. Местото на оваа промена во стилот на разобличување понекогаш се нарекувакршливо-дуктилен преминлива зона.[4]

Наводи уреди

  1. Scholz, Christopher (2002). The Mechanics of Earthquakes and Faulting. Cambridge University Press. стр. 152. ISBN 9780521655408. Посетено на 28 февруари 2021.
  2. Watts, A.B.; Burov, E.B. (August 2003). „Lithospheric strength and its relationship to the elastic and seismogenic layer thickness“. Earth and Planetary Science Letters. 213 (1–2): 113–131. Bibcode:2003E&PSL.213..113W. doi:10.1016/S0012-821X(03)00289-9.
  3. Hayes, Gavin; Crone, Tony. „At what depth do earthquakes occur? What is the significance of the depth?“. USGS.gov.
  4. Cole, J.; Hacker, B.; Ratschbacher, L.; Dolan, J.; Seward, G.; Frost, E.; Frank, W. (2007). „Localized ductile shear below the seismogenic zone: Structural analysis of an exhumed strike-slip fault, Austrian Alps“ (PDF). Journal of Geophysical Research. 112 (B12): B12304. Bibcode:2007JGRB..11212304C. doi:10.1029/2007JB004975.