Преведувачка наука

Науката за преведување (или традуктологија) е дисциплина што содржи елементи од општествени науки и хуманитарни науки, што се справува со систематското проучување на студиите на одредени теории, опишувањето и промената на преведувањето, толкувањето или и на двете дејности. Науката на преведување може да биде нормативна (предодредени правила за употребата на тие дејности) или описна. Како една посебна дисциплина, студиите на преведувањето имаат некои сличности со различните полиња на таквите преведувачки студии. Тоа вклучува компаративна литература, информатика, историја, лингвистика, филологија, филозофија, семиотика, терминологија и така натаму. Треба да се земе предвид дека во англискиот јазик, кога ќе се употреби терминот транслатологија се поврзува со наука за преведување. Сепак, терминот наука за преведување (Translation Studies) се употребува во англискиот јазик, додека во францускиот јазик се употребува терминот la traductologie.

Културното преведување уреди

Тоа е едно ново поле, што е од голем интерес за науката за преведување. Културното преведување е одреден концепт кој се употребува во културолошките студии за да упати на процесот на трансформација, лингвистика и се друго што содржи некоја култура. Концептот го користат јазичарите како алатка или метафора при анализирање на природата на преобразба, односно трансформација на културата. На пример етнографијата се смета за преведена приказна на некоја апстрактна култура.

Литература уреди

  • Bachmann-Medick, Doris (2009). Translational Turn, in: Doris Bachmann-Medick, Cultural Turns. Neuorientierungen in den Kulturwissenschaften. 3rd. ed. Reinbek: Rowohlt, 238-283.
  • Bachmann-Medick, Doris ed. (2009). The Translational Turn. (=Special Issue of 'Translation Studies' vol. 2, issue 1)
  • Baker, Mona ed. (2001). Routledge Encyclopedia of Translation Studies. New York & London: Routledge.
  • Baker, Mona (1992). In Other Words: Coursebook on Translation. New york& London: Routledge.
  • Susan Bassnett (1980; revised 1991; 2002). Translation Studies.
  • Newmark, Peter (1988). A Textbook of Translation, New York & London: Prentice Hall.
  • Reiss, Katharina (1989). Text Types, Translation Types and Translation Assessment. In: Chesterman, Andrew (ed.) (1989). Readings in Translation Theory. Helsinki: Oy Finn Lectura Ab.
  • Catford, J.C., (1965). A Linguistic Theory of Translation. London.
  • Gentzler, Edwin (2001). Contemporary Translation Theories. 2nd Ed. London & New York: Routledge
  • Holmes, James S. (1972/1988). "The Name and Nature of Translation Studies." In: James S. Holmes, Translated! Papers on Literary Translation and Translation Studies, Amsterdam: Rodopi, pp. 67–80.
  • Levý, Jiří (1967). "Translation as a Decision Process." In To Honor Roman Jakobson. The Hague: Mouton, II, pp. 1171-1182.
  • Levý, Jiří (1969). Die literarische Übersetzung: Theorie einer Kunstgattung’'. Frankfurt am Main-Bonn.
  • Mounin, George (1963). Les problèmes théoriques de la traduction. Paris.
  • Toury, Gideon (1995). Descriptive Translation Studies and beyond. Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins.
  • Venuti, Lawrence (1995). The Translator's Invisibility: A History of Translation. London & New York: Routledge.
  • Benjamin, Walter (1923). "The Task of the Translator," introduction to Benjamin's translation of Fleurs du Mal.
  • Translation Studies. An International Peer-reviewed Journal. Vol. 1,1 2008 and Vol. 1,2 2008. London: Routledge.