Крвава бајка

Крвава бајка е една од најпознатите поеми на српската поетеса Десанка Максимовиќ. Поемата е посветена на учениците на крагуевачката гимназија кои биле дел од 7.000 стрелани цивили од страна на германските окупациони власти на 21 октомври 1941, на почетокот на Втората светска војна.

Стихови од песната Крвава бајка од Десанка Максимовиќ на спомен -плочата во Меморијалниот парк Октомври Крагуевац

Поемата

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Исте су године

сви били рођени,

исто су им текли школски дани,

на исте свечаности

заједно су вођени,

од истих болести сви пелцовани,

и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

А педесет и пет минути

пре смртног трена

седела је у ђачкој клупи

чета малена

и исте задатке тешке

решавала: колико може

путник ако иде пешке...

и тако редом.

Мисли су им биле пуне

истих бројки,

и по свескама у школској торби

бесмислених лежало безброј

петица и двојки.

Прегршт истих снова

и истих тајни

родољубивих и љубавних

стискали су у дну џепова.

И чинило се сваком

да ће дуго

да ће врло дуго,

трчати испод свода плава

док све задатке на свету

не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

Дечака редови цели

узели се за руке

и са школског задњег часа

на стрељање пошли мирно

као да смрт није ништа.

Другова редови цели

истог часа се узнели

до вечног боравишта.