Киселинска дисоцијациона константа

Во хемијата и биохемијата, киселинска дисоцијациона константа (Ka) е специфичен вид на рамнотежна константа што укажува на степенот на дисоцијација на водородните јони во киселина. Рамнотежата е онаа на протонскиот трансфер од киселина, HA, до вода:

Acetic acid, CH3COOH, is composed of a methyl group, CH3, bound chemically to a carboxylate group, COOH. The carboxylate group can lose a proton and donate it to a water molecule, H20, leaving behind an acetate anion CH3COO- and creating a hydronium cation H3O. This is an equilibrium reaction, so the reverse process can also take place.
Оцетна киселина, слаба киселина, донира протон (водороден јон, обележан со зелена боја) на вода во реакција на рамнотежа за формирање ацетат јон и хидрониум јон .
HA(aq) + H2O(l) → H3O+(aq) + A(aq)

Рамнотежата често се пишува како "H+(aq)", што ја рефлектира Бренстед-Лауриевата теорија за киселините:

HA(aq) → H+(aq) + A(aq)

Бидејќи оваа константа се разликува за секоја киселина и е многу варијабилна, киселинската константа е често презентирана од адитивната инверзија на нејзиниот логаритам:

pKa = −log10 Ka

Со употреба на киселинската дисоцијациона константа може да се одредат концентрацијата на киселината, нејзината конјугирана база, протоните и хидроксидите. Ако некоја киселина е делумно неутрализирана, Ka исто така моѓе да се користи за пронаоѓање на pH вредноста на добиениот пуфер.