Волшебен кварк или c-кварк (симб. c, од анг. charm) — вид елементарна честичка, трета по масивност меѓу кварковите. Се среќаваат во хадроните, кои се субатомски честички сочинети од кваркови. Примери за хадрони со волшебни кваркови се J/ψ-мезонот (
J/ψ
), D-мезонот (
D
), оволшебениот сигма-барион (
Σ
c
) и други оволшебени честички.

Волшебен кварк
Составелементарна честичка
Статистикафермионска
Поколениевторо
Заемодејствасилно, слабо, електромагнетизам, гравитација
Симбол
c
Античестичкаволшебен антикварк (
c
)
ПредвиденнаШелдон Глешоу,
Јоанис Илиопулос,
Лучано Мајани (1970)
ОткриенаBurton Richter et al. (SLAC)
(1974)
Семјуел Тинг и др. (BNL)
(1974)
Маса1,29++0,05
−0,11
 GeV/c2
[1]
Се распаѓа начуден кварк (~95%), долен кварк (~5%)[2][3]
Ел. полнеж+23 e
Боен полнежда
Спин12
Слаб изоспинЛ: +12, Д: 0
Слаб хиперполнежЛ: +13, Д: +43

Заедно со чудниот кварк припаѓаат на второто поколение на материјата, има електричен полнеж од +23 e и гола маса од 1,29++0,05
−0,11
 GeV/c2
.[1] Како и сите кваркови, долниот кварк е елементарен фермион со спин од 12, и подлежи на сите четири основни заемодејства: гравитацијата, електромагнетизмот, слабото и силното заемодејство. Античестичка на волшебниот кварк е волшебниот актикварк, кој се разликува од него само по тоа што неговите својства имаат еднаква величина, но спротивен знак.

Постоењето на четврт кварк е предложено околу 1964 г. од неколку научници (на пр. Џејмс Бјоркен и Шелдон Глешоу[4]), but its prediction is usually credited to Шелдон Глешоу, Јоанис Илиопулос и Лучано Мајани во 1970 г.[5] Првата позната оволшебена честичка (честичка што содржи волшебен кварк) е J/ψ-мезонот, откриен Стенфордскиот линеарнозабрзувачки центар (SLAC) под водство на Бартон Рихтер,[6] и уште еден откриен во Брукхејвенската национална лабораторија (BNL) под водство на Семјуел Тинг.[7]

Откривањето на
J/ψ
(а со тоа, на волшебниот кварк) довело до силен пробив, кога се направени многу откритија во честичната физика. Ова се нарекува „Ноемвриска револуција“.

Хадрони со волшебни кваркови уреди

Некои хадрони што содржат волшебни кваркови се:

  • D-мезон — содржи волшебен кварк (или неговата античестичка) и еден горен или долен кварк.

  • D
    s
    -мезон — содржи еден волшебен и еден чуден кварк.
  • постојат многу состојби на чармониумот, како на пр.
    J/ψ
    -честичката. Овие се состојат од еден волшебен кварк и неговата античестичка.
  • оволшебени бариони have been observed, and are named in analogy with strange baryons (e.g.
    Λ+
    c
    ).

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 K. Nakamura (Particle Data Group); и др. (2011). „PDGLive Particle Summary 'Quarks (u, d, s, c, b, t, b′, t′, Free)' (PDF). Particle Data Group. Посетено на 2011-08-08.
  2. R. Nave. „Transformation of Quark Flavors by the Weak Interaction“. Посетено на 2010-12-06. The c quark has about 5% probability of decaying into a d quark instead of an s quark.
  3. K. Nakamura et al. (Particle Data Group); и др. (2010). „Review of Particles Physics: The CKM Quark-Mixing Matrix“ (PDF). Journal of Physics G. 37 (75021): 150.
  4. B.J. Bjorken, S.L. Glashow; Glashow (1964). „Elementary particles and SU(4)“. Physics Letters. 11 (3): 255–257. Bibcode:1964PhL....11..255B. doi:10.1016/0031-9163(64)90433-0.
  5. S.L. Glashow, J. Iliopoulos, L. Maiani; Iliopoulos; Maiani (1970). „Weak Interactions with Lepton–Hadron Symmetry“. Physical Review D. 2 (7): 1285–1292. Bibcode:1970PhRvD...2.1285G. doi:10.1103/PhysRevD.2.1285.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  6. J.-E. Augustin; и др. (1974). „Discovery of a Narrow Resonance in e+e Annihilation“. Physical Review Letters. 33 (23): 1406. Bibcode:1974PhRvL..33.1406A. doi:10.1103/PhysRevLett.33.1406.
  7. J.J. Aubert; и др. (1974). „Experimental Observation of a Heavy Particle J“. Physical Review Letters. 33 (23): 1404. Bibcode:1974PhRvL..33.1404A. doi:10.1103/PhysRevLett.33.1404.

Литература уреди

  • A. Pickering (1984). Constructing Quarks. University of Chicago Press. стр. 114–125. ISBN 0-226-66799-5.

Надворешни врски уреди

  • R. Nave. „Quarks“. HyperPhysics. Georgia State University, Department of Physics and Astronomy.