Бонифас Фердинанд ЛеонардБадиДеФранко (17 февруари 1923 – 24 декември 2014 година)[1] бил италијанско-американски џез кларинетист. Покрај неговата работа како лидер на бендот, ДеФранко го водел оркестарот Глен Милер речиси една деценија во 1960-ти и 1970-ти години.

Бади ДеФранко
ДеФранко во Њујорк, 1947
Животописни податоци
Родено имеБонифас Фердинанд Леонард ДеФранко
Роден(а)февруари 17, 1923(1923-02-17)
Камден, Њу Џерси, САД
Починал(а)декември 24, 2014(2014-12-24) (возр. 91)
Панама Сити, Флорида, САД
Жанрови
ЗанимањаМузичар
Инструменти
Период на активност1940s–2014
ИздавачиNorgran Records, Verve Records, Mercury Records, Concord Jazz, Arbors Records, Pablo Records
СоработнициГлен Милеров оркестар
Мреж. местоbuddydefranco.com

Биографија уреди

Роден во Камден, Њу Џерси, Соединетите Американски Држави,[2] ДеФранко бил израснат во Јужна Филаделфија. Тој свирел на кларинет кога имал девет години, и по пет години победил на националниот натпревар за свинг на Томи Дорси.[3][1]

Својата професионална кариера ја започнал токму кога свинг музиката и големите бендови биле во опаѓање — од кои многумина биле предводени од кларинетисти како Арти Шо и Бени Гудман. Додека повеќето џез кларинетисти не се адаптирале на оваа промена, ДеФранко успешно продолжил да свири исклучиво кларинет и бил еден од ретките бибап кларинетисти.[4]

Во 1950 година, ДеФранко поминал една година со септетот на Каунт Бејзи.[2] Потоа водел мала група во раните 1950-ти години, во која биле вклучени пијанистот Сони Кларк и гитаристот Тал Фарлоу. Во овој период, ДеФранко снимал за МГМ рекордс, Норгран и Верве; последните две биле во сопственост на Норман Гранц.

Во периодото од 1960 до 1964 година, ДеФранко објавил четири иновативни квартетски албуми, како ко-водач со хармоникашот Томи Гумина.[5]

Тој бил лидер на бендот на оркестарот Глен Милер од 1966 до 1974 година,[2] под името „Светски познатиот оркестар Глен Милер, во режија на Бади ДеФранко“. Настапувал и со Џин Крупа, Арт Блејки, Томи Дорси, Каунт Бејзи, Чарли Барнет, Арт Тејтум, Оскар Петерсон, Лени Тристано, Додо Мармароса, Тери Гибс, Чарли Паркер, Дизи Гилеспи, Мајлс Дејвис, Били Холидеј и многу други, а како лидер објавил десетици албуми.

ДеФранко починал во Панама Сити, Флорида, на 91-годишна возраст.[6]

Награди и почести уреди

ДеФранко освоил дваесет награди од магазинот DownBeat, девет награди од Metronome и шеснаесет награди на Плејбој All-Stars.[3]

Дискографија уреди

Како лидер уреди

  • Cool & Quiet со Лени Тристано (Capitol, 1953)
  • The Progressive Mr. DeFranco (Norgran, 1954)
  • Pretty Moods (Norgran, 1954)
  • The Artistry of Buddy DeFranco (Norgran, 1954)
  • Buddy DeFranco and Oscar Peterson Play George Gershwin (Norgran, 1954)
  • The Buddy DeFranco Wailers (Norgran, 1956)
  • Sweet and Lovely (Verve, 1956)
  • In a Mellow Mood (Norgran, 1956)
  • Mr. Clarinet (Norgran, 1956)
  • Jazz Tones (Norgran, 1956)
  • Buddy DeFranco Plays Benny Goodman (Verve, 1957)
  • The Art Tatum Buddy DeFranco Quartet (Verve, 1958)
  • Cross Country Suite (Dot, 1958)
  • Generalissimo (Verve, 1958)
  • Buddy DeFranco and the Oscar Peterson Quartet (Verve, 1958)
  • Live Date! (Verve, 1958)
  • Buddy DeFranco Plays Artie Shaw (Verve, 1958)
  • Cooking the Blues (Verve, 1958)
  • Bravura (Verve, 1959)
  • Pacific Standard Swingin'! Time with Tommy Gumina (Decca, 1960)
  • Presenting with Tommy Gumina (Mercury, 1961)
  • Kaleidoscope with Tommy Gumina (Mercury, 1962)
  • Pol.Y.Tones with Tommy Gumina (Mercury, 1963)
  • The Girl from Ipanema with Tommy Gumina (Mercury, 1964)
  • Blues Bag (Vee Jay, 1965)
  • Crosscurrents with Lennie Tristano (Capitol, 1972)
  • Free Sail (Choice, 1974)
  • Black Magic with Helen Forrest (Shamrock, 1975)
  • Love Affair with a Clarinet Vol. 2 (Famous Solos, 1976)
  • Sessions, Live (Callipe, 1976)
  • Borinquin (Sonet, 1976)
  • Waterbed (Choice, 1978)
  • Buddy DeFranco with Jim Gillis (Classic Jazz, 1978)
  • Closed Session (Verve, 1979)
  • Buddy DeFranco (Famous Solos, 1980)
  • Like Someone in Love (Progressive, 1980)
  • Jazz Party: First Time Together with Terry Gibbs (Palo Alto, 1981)
  • Eastern Exposure (Silver Crest, 1982)
  • Buddy DeFranco Presents John Denman (Lud, 1983)
  • Now's the Time with Terry Gibbs (Tall Tree, 1984)
  • Mr. Lucky (Pablo, 1984)
  • Hark with Oscar Peterson (Pablo, 1985)
  • Groovin (Hep, 1985)
  • Chicago Fire with Terry Gibbs (Contemporary, 1987)
  • Holiday for Swing with Terry Gibbs (Contemporary, 1988)
  • Garden of Dreams with Martin Taylor (ProJazz, 1988)
  • Memories of You: A Tribute to Benny Goodman with Terry Gibbs, Herb Ellis (Contemporary, 1991)
  • Kings of Swing with Terry Gibbs, Herb Ellis (Contemporary, 1992)
  • Five Notes of Blues (Musidisc, 1992)
  • Modern Clarinets: Museum of Modern Jazz (Verve, 1993)
  • The Buenos Aires Concerts (Hep, 1995)
  • Free Fall (Candid, 1996)
  • You Must Believe in Swing with Dave McKenna (Concord Jazz, 1997)
  • Do Nothing Till You Hear from Us! with Dave McKenna (Concord Jazz, 1999)
  • The Champs with Putte Wickman (Gazell, 1999)
  • Terry Gibbs and Buddy DeFranco Play Steve Allen (Contemporary, 1999)
  • Gone with the Wind (Storyville, 1999)
  • The Three Sopranos (hr-musik.de, 2001)
  • Cookin' the Books (Arbors Records, 2003)
  • Charlie Cat 2 (Arbors, 2007)
  • Cookin' with Eiji Kitamura, Kiyoshi Takeshita (Jazz Cook, 2008)
  • Down for Double with John Burnett Swing Orchestra (Delmark Records, 2010)

Како придружник уреди

Со Томи Дорси

  • Да навистина! (RCA Виктор 1956)
  • Почит на Дорси, том. 2 (RCA Виктор, 1957)
  • Најголемиот бенд на Томи Дорси (20-ти Фокс, 1959)

Со Лајонел Хемптон

  • Квинтетот Лајонел Хемптон (Клеф, 1954)
  • Албум #2 (Clef, 1955)
  • Лајонел Хемптон и неговите сите ѕвезди (Колумбија, 1957)

Со други

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 Heckman, Don (26 December 2014). „Buddy DeFranco dies at 91; first clarinetist to master bebop“. Los Angeles Times.
  2. 2,0 2,1 2,2 Colin Larkin, уред. (1992). The Guinness Encyclopedia of Popular Music (First. изд.). Guinness Publishing. стр. 651/2. ISBN 0-85112-939-0.
  3. 3,0 3,1 „Buddy DeFranco To Play At LVC“. Lebanon Daily News. Lebanon Daily News. July 14, 1977. стр. 22. Посетено на April 25, 2015 – преку Newspapers.com.  
  4. Pankin, Ted (1999). „On Buddy DeFranco's 89th Birthday, a 1999 Downbeat article, plus Interview“. Down Beat. ISSN 0012-5768.
  5. Myers, Marc (24 May 2011). „Buddy DeFranco and Tommy Gumina“. Jazzwax.com.
  6. Strum, Charles (26 December 2014). „Buddy DeFranco, 91, Versatile Jazz Clarinetist, Dies“. The New York Times. стр. B7.

Надворешни врски уреди