Театарот Чоконаи е најстариот и најголемиот театар во Дебрецен, Унгарија. Името го добило по еден од првите унгарски драматурзи за модерното време, Михај Чоконаи, кој живеел и создал многу свои дела во Дебрецен [1] . Зградата е дизајнирана од Антал Скалнитски со мавритански стил на украси , [2] [3] театарот е отворен на улица Кошут Лајош во 1865 година, со Роза Лаборфалви како Гертруд во изведба на претставата на Јожеф Катона од 1819 година, Банк Бан. [4]

Внатре, театарот е богато украсен, а надвор се скулптурите на Шандор Петефи, Ференц Казинци, Михај Верешмарти, Кароли Кисфалуди, Ференц Келчи и Михај Чсоконаи Витез, по кого театарот беше именуван во 1916 година. [5]

Меѓу важните глумци што имаат настапувано во театарот се Лујза Блаха, Коронелија Приеле, Чортош Ѓула, Калман Рожахеѓи, Ласло Меншарош, Иштван Деги, Ласло Маркуш, Золтан Латинович, Јожеф Сендре , и Геза Хофи. .

Наводи

уреди
  1. „архивска копија“. budapest.com. Архивирано од изворникот на 2023-01-23. Посетено на 2020-03-06.
  2. Eszter Gábor; Mária Verő; Szépművészeti Múzeum (Hungary) (2000). Az Ország háza: Buda-Pesti Országháza-tervek 1784-1884. Szépművészeti Múzeum. стр. 434–. ISBN 978-963-7441-73-8. Szkalnitzky, Antal (1836-1878) architect. Studied in Vienna and Berlin, professor of the Technical University from 1864. Planned extensively from 1860, including the Csokonai Theatre in Debrecen.
  3. Imre Heller; Zsigmond Vajda; World Federation of Hungarian Jews (1968). The synagogues of Hungary an album. Diplomatic Press. стр. 15–. ... The Csokonai Theatre in Debreczen and the Viga- dó in Pest, both with Moorish ornamentation, were built during this period. ...
  4. Géza Staud (1960). Magyar színházművészet: 1949-1959 (унгарски). Színháztudományi Intézet. стр. 130–. A mór stílusban épült színházat 1865-ben nyitották meg Katona Bánk bán]ivû. A Csokonai Színház nevet csak 1915-ben vette fel. Megnyitásakor a legjobban felszerelt színházak közé tartozott. Gázvilágítását 1896-ban villanyvilágításra ...
  5. Charles Hebbert; Norm Longley; Dan Richardson (2002). Hungary. Rough Guides. стр. 410–. ISBN 978-1-85828-917-5.