Lactococcus е род на бактерии на млечно-киселинско вриење кои порано беа вклучени во родот Streptococcus Група N1.[2] Овие бактерии се хомоферментери што значи дека тие создаваат само еден производ со ферментација на гликозата, а во овој случај тоа е млечната киселина. Сепак, нивниот хомоферментативен карактер може да се промени со прилагодување на условите, како што се pH, концентрацијата на гликоза, итн. Лактококите се Грам-позитивни, каталаза-негативни, неподвижни коки, чии клетки може да се најдат како поединечни, во парови или да формираат вериги. Родот содржи видови кои можат да растат под температура од 7˚C.[3]

Моментално се признаени девет видови на овој род, заедно со четири подвидови.[4] Тие се:

  • L. chungangensis
  • L. formosensis
  • L. fujiensis
  • L. garvieae
  • L. lactis
    • L. lactis subsp. cremoris
    • L. lactis subsp. hordniae
    • L. lactis subsp. lactis
    • L. lactis subsp. tructae
  • L. piscium
  • L. plantarum
  • L. raffinolactis
  • L. taiwanensis

Овие организми се користат во млечната индустрија во производството на ферментирани млечни производи како сирења. Тие може да се користат во стартер култури составени од еден вид, или во мешани стартер култури составени од неколку видови на бактерии на млечно-киселинско вриење, како што се претставници на Lactobacillus и Streptococcus. Од посебен интерес се подвидовите L. lactis subsp. lactis и L. lactis subsp. cremoris, бидејќи тие највеќе се користат во прехранбената индустрија.[5] Главната цел во производството на млечни производи е брзото закиселување на млекото; ова предизвикува брз пад на pH вредноста на ферментираниот производ, што го спречува растот на бактериите кои предизвикуваат расипување. Бактериите, исто така, играат улога во вкусот на крајниот производ.[6] Лактококите се користат и во биотехнологијата. Тие лесно да се култивираат во индустриски размери на медиуми засновани на сурутка.

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Parte, A.C. „Lactococcus“. www.bacterio.net.
  2. Schleifer KH, Kraus J, Dvorak C, Kilpper-Balz R, Collins MD, Fischer W (1985). „Transfer of Streptococcus lactis and related streptococci to the genus Lactococcus gen. nov“. Syst. Appl. Microbiol. 6: 183–195. doi:10.1016/s0723-2020(85)80052-7. ISSN 0723-2020.
  3. , James M. Modern Food Microbiology, 4th ed. Van Nostrand Reinhold, 1992
  4. LPSN entry for Lactococcus
  5. de Vos, W.M. Simons, GFM. Genetics and Biotechnology of Lactic Acid Bacteria. eds. Gasson, M.J. de Vos, W.M. Gene Cloning and Expression Systems in Lactococci. Blackie Academic & Professional, 1994. pg. 52 – 53.
  6. Kok, Jan. Genetics and Molecular Biology of Streptococci, Lactococci, and Enterococci.. eds Dunny, Gary M. Cleary, P. Patrick. McKay, Larry L. Special Purpose Vectors for Lactococci. American Society for Microbiology, 1991. pg. 97