Источен Берлин: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 32:
 
== Преглед ==
Со [[Лондонски протокол(1944)|Лондонскиот протокол]] од 1944 година, [[Соединети Американски Држави|САД]], [[Обединето Кралство|Обединетото Кралство]] и [[Сојуз на Советските Социјалистички Републики|Советскиот Сојуз]], одлучиле да се подели [[Германија]] на три окупациони зони и да се основа посебна област во [[Берлин]] која ќе биде под контрола од сите големи сили заедно.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.historyandpolicy.org/policy-papers/papers/germany-1945-1949-a-case-study-in-post-conflict-reconstruction|title=Germany 1945-1949: a case study in post-conflict reconstruction|last=Knowles|first=Chris|date=29 January 2016|websitework=|publisher=History & Policy|publisherarchive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=|website=History & Policy|access-date=19 July 2016}}</ref> Во мај 1945 година, Советскиот Сојуз инсталира градската власт за целиот град, кој била наречена "судија на Големиот Берлин", која постоела сè до 1947 година. По војната, сојузничките сили на почетокот заедно го управувале градот во рамките на сојузничките ''Kommandatura'' , кој служел како орган на управување на градот. Сепак, во 1948 година, претставник на Советскиот Сојуз ја напушти ''Kommandatura'' и заедничката администрација се распаднала во текот на следните месеци. Во Советскиот сектор, посебна градска влада била основана, која продолжила да се нарекува "судија на Голем Берлин".
 
Кога [[Демократска Република Германија]] била формирана во 1949 година, таа го презеде веднаш Источен Берлин како свој главен град - тврдење што било признато од страна на сите комунистички земји. Сепак, нејзините претставници во Народната комора не беа директно избрани и немаа целосно право на глас сè до 1981 година.<ref>[https://books.google.co.uk/books?id=sOVRAQAAIAAJ&dq=east+berlin+volkskammer+voting+rights&q=voting+rights#v=snippet&q=voting%20rights&f=false ''Berlin seit dem Kriegsende''], Helmut Peitsch, Manchester University Press, 1989 page 18</ref>