Дијалекти на македонскиот јазик: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
с Јазична исправка, replaced: вокал → самогласка (2) using AWB
Ред 80:
 
* Југоисточна група:
# [[Солунско-воденски дијалект]]<!-- <ref>the Constantinople journal Sovqtnik (Advisor) of 1865 (reprinted by M. Gattalo in V. Jagich's Knjizevnik (Writer)</ref> --> <ref> name="ReferenceA">str. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001</ref>
# [[Серско-драмско-лагадинско-неврокопски дијалект]]<ref> str. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001<name="ReferenceA"/ref>
 
== Географска распространетост ==
Ред 97:
 
=== Исток ===
На [[исток]], македонскиот јазик граничи со [[бугарскиот јазик]]. Според македонските лингвисти, оваа граница ја претставува планинскиот венец [[Доспат (планина)|Доспат]] - [[Рила]]. Од Рила границата свртува на северозапад, малку посеверно од [[Благоевград]] (Горна Џумаја) и излегува на државната граница меѓу [[Република Македонија]] и [[Бугарија]]. Официјалната позиција на Бугарија е дека во рамките на нејзината територија не се зборува македонски јазик, а на бугарските лингвисти дека во суштина, македонскиот е самиот по себе, дијалект на бугарскиот јазик. Според повеќе меѓународни извори, македонскиот јазик се зборува во Бугарија, но не се даваат конкретни податоци за бројот на зборувачите, ниту пак за нивната припадност кон определен дијалект на македонскиот јазик.
 
Македонското население во [[Пиринска Македонија]], која е во составот на Бугарија, покрај службениот бугарски јазик го употребува и својот мајчин (роден) македонски [[дијалект]]. Во источните делови на Пиринска Македонија и во делови од Егејска Македонија до [[Солун]], јатовиот глас ѣ се изговара како во Источна Бугарија - ''дјадо'' (дядо), ''нјама'' (няма), ''млјако'' (мляко) наместо ''дедо'', ''нема'', ''млеко'' и т.н.
Ред 105:
 
== Разлики во самогласките ==
Централните западни дијалекти разликуваат пет самогласки, ''а'', ''е'', ''и'', ''о'', ''у'' ({{IPA|/i, ɛ, a, ɔ, u/}}). Речиси сите други дијалекти имаат [[тементемна вокалсамогласка]] {{IPA|/ə/}}. Покрај ова, во разни дијалекти се јавува и фонемско {{IPA|/ɑ/}}, {{IPA|/æ/}} и {{IPA|/y/}} и вокалносамогласно {{IPA|/l/}} и {{IPA|/r/}}.
 
Највеќето дијалекти ја имаат самогласката {{IPA|/ɛ/}} од првобитното ''ě'' (''ѣ'', [[јат]]), но во источните региони ě се развило во {{IPA|/a/}} по {{IPA|/c/}}: источно ''цал'', западно ''цел''. Покрај ова, во најисточните делови на [[Егејска Македонија|Егејска]] и [[Пиринска Македонија]] нагласеното е ''ě'' звучи како {{IPA|/a/}} или {{IPA|/æ/}}. Кај егејските дијалекти пак, ова се јавува безусловно, додека пиринскиот [[серско-драмско-лагадинско-неврокопски дијалект]] има {{IPA|/<sup>j</sup>a/}} доколку во следниот слог има задна самогласка, и има {{IPA|/ɛ/}} доколку има предна самогласка.
На пример, зборовите „бела“ (ж) и „бел“ (м) во разните дијалекти се јавува на следниов начин: [[Сер]]-[[Драма]]: {{IPA|/bala/}} - {{IPA|/bali/}}, [[Сухо]] и [[Висока]]: {{IPA|/bæla/}} - {{IPA|/bæli/}}, Неврокоп<ref> Стойков, Стойко. 2002 (1962) Българска диалектология. Стр. 143]</ref>: {{IPA|/b<sup>j</sup>ala/}} - {{IPA|/bɛli/}}. Во Горица, акцентираното ě станува {{IPA|/iæ/}}.
 
== Разлики во согласките ==
Ред 117:
 
== Наводи ==
{{наводи}}
<div class="references-small">
<references />
</div>
 
== Извори ==
Ред 134 ⟶ 132:
* [http://damj.manu.edu.mk/audio/ Аудиоматеријали од македонските дијалекти од збирката на Божидар Видоески] — Фонотека на Центарот за ареална лингвистика при [[МАНУ]]
* [http://ical.manu.edu.mk/Map/Map.html Карта на македонските дијалекти со текстови и аудиозаписи] — Центар за ареална лингвистика при МАНУ
 
 
{{Македонски дијалекти}}