Естонија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Географија и клима: Јазична исправка, replaced: km² → км<sup>2</sup> using AWB
с →‎Сообраќај, трговија и туризам: Јазична исправка, replaced:  km →  км (10) using AWB
Ред 251:
[[Податотека:Eesti Raudteed.svg|мини|лево|300п|Најважните железнички линии во земјата]]
 
Вкупната должина на сите патишта во земјата изнесува 57.565&nbsp;kmкм, од кои само 12.926&nbsp;kmкм се асфалтирани (податоци за 2013 година). Главната причина за лошата патна инфраструктура, покрај недостатокот од пари е и малата густина на населеност и готово ненаселеност во многу делови на земјата. Околу 10 % или 1.602&nbsp;kmкм се патни сообраќајници со национално значење. Најважни автопатишта се Е20 [[Талин]]–[[Нарва (град)|Нарва]]–[[Санкт Петербург]] (должина 211&nbsp;kmкм), Е263 Талин–[[Тарту]]–[[Виру (град)|Виру]]–понатаму кон [[Псков]] и [[Рига]] (291&nbsp;kmкм), Е264 [[Јихви]]–Тарту–[[Валга]] (216&nbsp;kmкм), Е67 Талин–[[Парну]]–понатаму кон Рига (193&nbsp;kmкм) и други. Постојат вкупно 12 патни правци од прв степен. Патниот сообраќај доминира во превозот на патници со удел од околу 90 % во вкупниот патнички сообраќај.
 
Железницата доминира во карго секторот и со овој вид на превоз се транспортира скоро 70% од вкупниот транспорт на стоки. Вкупната должина на сите железнички пруги во земјата изнесува околу 1.200&nbsp;kmкм, додека во употреба се околу 900&nbsp;kmкм. Железничкиот сообраќај е во сопственост на државата, а ширината на коловозот е 1.520&nbsp;mm. Најфреквентни железнички правци се Талин–[[Тапа]]–Нарва, Талин–[[Палдиски]], Талин–[[Рапла]] и Тапа–Тарту.<ref name="Саобраћај">{{cite web|title=General overview of Estonian economy // Transit and transport | url=http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Transit_and_transport/
| website=Estonica| publisher = Encyclopedia Estonica| accessdate=22. 2. 2017}}</ref>
 
Ред 291:
|}
 
Според официјалниот државен регистер на пристаништа, во Естонија постојат 45 пристаништа и скори сите се наоѓаат на балтичките брегови. Најголеми и економски најважни пристаништа се [[Муга]] (во близина на Талин), Талин (со неколку пристаништа), Палдиски, [[Кунда]], Парну и [[Силамае]]. Најголемо значење во патничкиот сообраќај на Балтикот има компанијата Таллинк која одржува редовни бродски врски меѓу Талин од една и Хелсинки, Санкт Петербург и шведски градови од друга страна. Во текот на летните месеци од Талин кон Хелсинки поаѓаат траекти на секој саат, а рутата меѓу овие два града во должина од околу 80&nbsp;kmкм годишно ја поминуваат околу 8 милиони патници.<ref name="Саобраћај"/> Меѓу континенталниот дел и островите постојат редовни траектни линии.
 
Во земјата има 12 аеродроми и 1 хелиодром. Талинскиот аеродром „Ленарт Мери“ е најголем во земјата и во текот на 2016 година истиот опслужил 2.221.615 патници.<ref>{{cite web|url=http://www.tallinn-airport.ee/en/about-us/statistics/ | title = Statistics — Tallinn Airport | publisher = www.tallinn-airport.ee | accessdate=}}</ref> Меѓународни летови се воспоставени и од аеродромите во Парну и Тарту. Сите четири поголеми острови исто така имаат сопствени аеродроми од кои главно се воспоставени линии во домашниот сообраќај.