Отоманско Царство: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Периодот од 1453 до 1683 година: Јазична исправка, replaced: Табриз → Тебриз (2) using AWB
с →‎Економија: Доволно обемна за да не биде никулец, replaced: Централна Европа → Средна Европа using AWB
Ред 206:
London University Press, Oxford U.P. 1970, p. 217 ISBN 0-19-713561-7</ref>. Крајна цел била да се зголемат државните приходи, доколку тоа е возможно, без да се создаваат некакви социјални безредија и немири меѓу населението.
 
Разработувањето и организирањето на економијата во империјата бил во најголем степен најуспешна работа. До [[17 век]], Османлиското Царство била подржана со најголем економски развој помеѓу другите исламски империи и била меѓу најдобрите економии во [[Европа]]. Организацијата се засновала на [[бирократија]]та.<ref name="Black p199">Antony Black (2001), "The state of the House of Osman (devlet-ı al-ı Osman)" in ''The History of Islamic Political Thought: From the Prophet to the Present'', p.&nbsp;199</ref> Ефективноста на овој финансиски професионален систем стоел зад успехот на многу големи отомански државници.<ref>Halil İnalcık, Donald Quataert (1971), ''An Economic and Social History of the Ottoman Empire, 1300–1914'', p.&nbsp;120</ref>. Едно од најголемите причини за големиот раст на економијата се согледува во геополитичката структура. Османлиското Царство очигледно претставувала сериозна пречка за одвивањето на трговијата меѓу [[Европа]] и [[Азија]], но и сериозна закана за опстанокот на христијанскиот свет. Империјата се наоѓала помеѓу истокот и западот, по кој начин го блокирала патот кон исток на шпанските и португалските морепловци кои патувале за откривање на нови територии и нови богатства, познати како [[Големите географски откритија]]. Во времето кога [[Кристофер Колумбо]] во [[1492]] година патувал кон [[Бахамски Острови|Бахамските острови]], Османлиското Царство била во најголем подем која се простирала на три континенти. Современите историчари сметаат дека промената на односот помеѓу отоманците и [[ЦентралнаСредна Европа]] се должи на откривањето на нови морски патишта. Ова довело до пад на економијата на Османлиското Царство.
 
Една од најголемите финансиски области во престолнината била т.н. [[Банкарска улица (Истанбул)|Банкарска улица]] каде се наоѓале голем број на познати банки, финансиски институции и осигурителни компании, вклучувајќи ги ѝ Отоманската Централна банка (се одржа како ''Банка-и Османи'' до [[1856]] година, а подоцна и реорганизирана како ''Банка-и Османи-и Шахане'' во [[1863]] година <ref>{{цитирана веб страница|url=http://www.obarsiv.com/ob-tarih.html |title=Ottoman Bank Museum: History of the Ottoman Bank |publisher=Obarsiv.com |date= |accessdate=2009-07-14}}</ref> и Отоманската берза од 1866 година.<ref name=OBM>{{цитирана веб страница|url=http://www.obmuze.com/eng/voyvoda.asp|title=Ottoman Bank Museum|publisher=Ottoman Bank Museum|accessdate=2009-06-18}}</ref>.