Тибериј III Апсимар: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 34:
Дома, негово единствено познато дејство било протерувањето на [[Филипик Вардан]], син на значааен патрициј, на островот [[Кефалонија]].Филипик, иден цар, сонувал дека неговата глава е засенета од орел, нешто што Тибериј го проторкувал дека тој планирал бунт против него.<ref>Bury, pg. 357</ref>
 
Во меѓувреме, во 704 година, [[Јустинијан II]] избегал од неговиот прогон во [[Херсон (тема)|Херсон]],<ref name="Moore, Tiberius III" />кај, [[Бусир Главан]].<ref>Norwich, pg. 335</ref> барајки помош од казарите. Јустинија повел казарска армија во Константинопол. За три денови, Јустинијан се обидел да ги убеди граѓаните на Константинопол да ги отворат портите, но било залудно.<ref>Bury, pg. 360</ref> Во меѓувреме, неговите војски откриле одамна напуштен воден довод под градските ѕидини, низ кој Јустинијан и неколку од неговите поддржувачи успеале да влезат во градот.<ref name="Norwich, pg. 336">Norwich, pg. 336</ref> Дознавајќи дека Јустинијан се приближил во Константинопол во ноќта, Тибериј побегнал во [[БитинијаВитинија]] каде успешно избегнувал да биде заробен неколку месеци.<ref name="Norwich, pg. 337">Norwich, pg. 337</ref>
 
Со неговото заробување, Тибериј, заедно со неговиот брат Ираклиј и претходниот цар Леонтиј,<ref name="Kazhdan, pg. 2084">Kazhdan, pg. 2084</ref> биле парадирани во синџири низ градските улици и биле донесени пред Јустинијан на [[Константинополски хиподром|Константинополскиот хиподром]].<ref name="Norwich, pg. 337">Norwich, pg. 337</ref> Таму, пред навивачка публика, носот на Тибериј бил отсечен. Јустинијан ги ставил своите стапала над вратовите на Тибериј и Леонтиј на симболичен начин претставувајќи го покорувањето пред да нареди двајцата да бидат обезглавени.<ref name="Moore, Tiberius III">Moore, ''Tiberius III''</ref> Тиберовиот брат, Ираклиј, и многу од воените водачи кои биле под негова команда биле бесени последователно.<ref>Bury, pg. 361</ref>