Ниобиум: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 18:
Разликите меѓу танталот и ниобиумот беа недвосмислено докажани во 1864 година од страна на [[Christian Wilhelm Blomstrand|Кристијан Вилхелм Бломстранд]] <ref name="Ilmen">{{Наведено списание|last=Marignac, Blomstrand|last2=Deville, H.|last3=Troost, L.|last4=Hermann, R.|date=1866|title=Tantalsäure, Niobsäure, (Ilmensäure) und Titansäure|journal=Fresenius' Journal of Analytical Chemistry|volume=5|issue=1|pages=384–389|doi=10.1007/BF01302537}}</ref> и [[Henri Etienne Sainte-Claire Deville|Хенри Етиен Сент-Клер Девил]] , како и [[Louis J. Troost|Луј Џ. Трост]] , кој ги утврдил формулите на некои од соединенијата во 1865 година <ref name="Ilmen">{{Наведено списание|last=Marignac, Blomstrand|last2=Deville, H.|last3=Troost, L.|last4=Hermann, R.|date=1866|title=Tantalsäure, Niobsäure, (Ilmensäure) und Titansäure|journal=Fresenius' Journal of Analytical Chemistry|volume=5|issue=1|pages=384–389|doi=10.1007/BF01302537}}</ref> <ref name="Gupta">{{Наведена книга|title=Extractive Metallurgy of Niobium|last=Gupta|first=C. K.|last2=Suri, A. K.|date=1994|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-6071-8|pages=1–16}}</ref> и конечно од страна на швајцарскиот хемичар [[Jean Charles Galissard de Marignac|Жан Чарлс Галисард де Марињица]] <ref>{{Наведено списание|last=Marignac|first=M. C.|author-link=Jean Charles Galissard de Marignac|date=1866|title=Recherches sur les combinaisons du niobium|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k34818t/f4.table|journal=[[Annales de chimie et de physique]]|language=French|volume=4|issue=8|pages=7–75}}</ref> во 1866 година, кој сите докажаа дека има само два елементи. Примероци на илмениумот продолжиле да се појавуваат до 1871 година. <ref>{{Наведено списание|last=Hermann|first=R.|date=1871|title=Fortgesetzte Untersuchungen über die Verbindungen von Ilmenium und Niobium, sowie über die Zusammensetzung der Niobmineralien (Further research about the compounds of ilmenium and niobium, as well as the composition of niobium minerals)|journal=Journal für Praktische Chemie|language=German|volume=3|issue=1|pages=373–427|doi=10.1002/prac.18710030137}}</ref>
 
Де Maрињац бил првиот кој го подготвувил металот во 1864 година, кога го [[Оксидационо-редукциона реакција|намалил]] ниобиевиот хлорид со загревање во атмосферата на [[водород]] . <ref name="nauti">{{Наведена мрежна страница|url=http://nautilus.fis.uc.pt/st2.5/scenes-e/elem/e04100.html|title=Niobium|publisher=Universidade de Coimbra|accessdate=5 September 2008}}</ref> Иако Де Maрињац бил во можност да произведува ниобиум без тантал во поголем обем до 1866 година, не било се до почетокот на 20 век кога ниобиум бил користен во филаментовите на [[Жарулка|блескаво светило]] , првата комерцијална апликација. <ref name="Gupta">{{Наведена книга|title=Extractive Metallurgy of Niobium|last=Gupta|first=C. K.|last2=Suri, A. K.|date=1994|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-6071-8|pages=1–16}}</ref> Оваа употреба брзо стана застарена преку замена на ниобиум со [[волфрам]] , кој има повисока точка на топење. Тој ниобиум ја подобрува [[Microalloyed steel|цврстината на челикот за]] кој за првпат бил откриен во 1920-тите, и оваа апликација и понатаму останува негова доминантна употреба. <ref name="Gupta" /> Во 1961 година, американскиот физичар [[Eugene Kunzler|Јуџин Кунцлер]] и соработниците во [[Bell Labs]] откриле дека [[Niobium-tin|ниобиумот-калај]] продолжува да покажува суперспроводливост во присуство на силни електрични струи и магнетни полиња, <ref><div> Гебале ''и сор.'' (1993) дава критична точка во струја од 150 &nbsp; [[Ampere|kiloamperes]] и магнетни полиња од 8.8 &nbsp; [[Tesla (unit)|тесла]] . </div></ref> што го прави првиот материјал за поддршка на високите струи и полиња неопходни за корисно високо-моќни магнети и [[Machinery|машини]] за електрична енергија. Ова откритие овозможи - две децении подоцна - производство на долги мулти-влакнести кабли намотани во калеми за да се создадат големи, моќни [[Електромагнет|електромагнети]] за ротирачки машини, акселератори на честички и детектори за честички. <ref name="geballe">{{Наведено списание|last=Geballe|first=Theodore H.|date=October 1993|title=Superconductivity: From Physics to Technology|journal=Physics Today|volume=46|issue=10|pages=52–56|bibcode=1993PhT....46j..52G|doi=10.1063/1.881384}}</ref> <ref>{{Наведено списание|last=Matthias, B. T.|last2=Geballe, T. H.|last3=Geller, S.|last4=Corenzwit, E.|date=1954|title=Superconductivity of Nb<sub>3</sub>Sn|journal=Physical Review|volume=95|issue=6|pages=1435–1435|bibcode=1954PhRv...95.1435M|doi=10.1103/PhysRev.95.1435}}</ref>
 
=== Именување на елементот ===
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Ниобиум