Дијалекти на македонскиот јазик: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 35:
{{legend|#EDED90|Нестрамски}}
{{legend|#F8DA63|Солунско-воденски}}
{{legend|#D8CB64|СерСерско-Драмадрамско-Лагадинлагадинско-Неврокопскиневрокопски}}
|}
 
Ред 80:
* Југоисточна група:
# [[Солунско-воденски дијалект]]<!-- <ref>the Constantinople journal Sovqtnik (Advisor) of 1865 (reprinted by M. Gattalo in V. Jagich's Knjizevnik (Writer)</ref> --> <ref> str. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001</ref>
# [[СерСерско-Драмадрамско-Лагадинлагадинско-Неврокопскиневрокопски дијалект]]<ref> str. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001</ref>
 
== Географска распространетост ==
Ред 106:
Централните западни дијалекти разликуваат пет самогласки, ''а'', ''е'', ''и'', ''о'', ''у'' ({{IPA|/i, ɛ, a, ɔ, u/}}). Речиси сите други дијалекти имаат [[темен вокал]] {{IPA|/ə/}}. Покрај ова, во разни дијалекти се јавува и фонемско {{IPA|/ɑ/}}, {{IPA|/æ/}} и {{IPA|/y/}} и вокално {{IPA|/l/}} и {{IPA|/r/}}.
 
Највеќето дијалекти ја имаат самогласката {{IPA|/ɛ/}} од првобитното ''ě'' (''ѣ'', [[јат]]), но во источните региони ě се развило во {{IPA|/a/}} по {{IPA|/c/}}: источно ''цал'', западно ''цел''. Покрај ова, во најисточните делови на [[Егејска Македонија|Егејска]] и [[Пиринска Македонија]] нагласеното е ''ě'' звучи како {{IPA|/a/}} или {{IPA|/æ/}}. Кај егејските дијалекти пак, ова се јавува безусловно, додека пиринскиот [[Серсерско-Драмадрамско-Лагадинлагадинско-Неврокопски дијалект|неврокопски дијалект]] има {{IPA|/<sup>j</sup>a/}} доколку во следниот слог има задна самогласка, и има {{IPA|/ɛ/}} доколку има предна самогласка.
На пример, зборовите „бела“ (ж) и „бел“ (м) во разните дијалекти се јавува на следниов начин: [[Сер]]-[[Драма]]: {{IPA|/bala/}} - {{IPA|/bali/}}, [[Сухо]] и [[Висока]]: {{IPA|/bæla/}} - {{IPA|/bæli/}}, Неврокоп<ref> Стойков, Стойко. 2002 (1962) Българска диалектология. Стр. 143]</ref>: {{IPA|/b<sup>j</sup>ala/}} - {{IPA|/bɛli/}}. Во Корча, акцентираното ě станува {{IPA|/iæ/}}.
 
== Разлики во согласките ==
Што се однесува до согласните карактеристики, западните дијалекти се разликуваат од источните по тоа што го губат гласот ''х'' (освен во [[Тетово]], [[Гора]] и [[Корча]]) и гласот „в“ во меѓусамогласна позиција (освен во Мала Река и делови од Костур-Корча): „глава“ = ''гла'', „глави“ = ''глај''. Источните дијалекти го задржуваат гласот „х“ (освен Тиквешко-мариовскиот и кумановско-кривопаланечкиот) и меѓусогласното „в“. Источните дијалекти се карактеризираат и со [[епентеза|епентетичко]] „в“ пред првичното „о“, каде западните дијалекти имаат епентетичко „ј“: источно „ваглен“, но западно „јаглен“. Двофонемските рефлекси се најкарактеристични за говорите во [[Егејска Македонија|Егејска]], [[Пиринска Македонија]], Костур-Корча и [[Охрид]]-[[Преспа]]. [[СерСерско-Драмадрамско-Лагадинлагадинско-Неврокопскиневрокопски дијалект|СерСерско-Драмадрамско-Лагадинлагадинско-Неврокопскиотневрокопскиот дијалект]] се карактеризира со низа фонемско [[палатализација|палатализирани]] согласки.
 
== Разлики на акцентот и неговите ефекти врз самогласките ==