Германија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 327:
| 9 || style="text-align:left;"| [[BMW AG]] || style="text-align:left;"| [[Минхен]] || 56,018 || 3,126 || 107.539
|-
| 10 || style="text-align:left;"| [[ThyssenKrupp AG]] || style="text-align:left;"| [[Есен (Германија)|Есен]]/[[ДуизбургДујсбург]] || 51,723 || 2,102 || 191.350
|}
 
Ред 369:
Германците сочинуваат 91% од населението на Германија. До 2010, околу седум милиони странски државјани биле регистрирани во Германија и 19% од жителите на државата биле со странско или делумно странско потекло (вклучувајќи ги и лицата, кои потекнуваат или делумно потекнуваат од етничките Германци - повратници), 96% од нив живееле во Западна Германија или Берлин.<ref>{{наведена книга| title=Bevölkerung und Erwerbstätigkeit:Bevölkerung mit Migrationshintergrund – Ergebnisse des Mikrozensus 2010| trans_title = Population and employment: Population with migrant background – Results of the 2010 microcensus| url = https://www.destatis.de/DE/Publikationen/Thematisch/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund2010220107004.pdf?__blob=publicationFile| format = PDF| accessdate = 7 март 2012 | series = Fachserie 1 Reihe 2.2|date=14 јули 2010| publisher = Statistisches Bundesamt| language = германски| id = Artikelnummer: 2010220107004| pages = 6–8}}<br />[[Сојузна статистичка служба на Германија|Сојузното статистичко биро]] ги дефинира лицата со мигрантско потекло, како сите луѓе кои мигрирале во денешната област на Сојузна Република Германија по 1949, дополнително сите странски државјани кои се родиле во Германија како германски државјани со најмалку еден родител, кој се доселил во Германија или бил роден во Германија како странец.</ref> Фондот за население на Обединетите нации ја вбројува Германија со трет највисок број на странски мигранти во светот, околу 5% или 10 милиони од сите 191 милиони мигранти.<ref>{{нмс |url=http://www.un.org/esa/population/publications/2006Migration_Chart/Migration2006.pdf |title= Меѓународна миграција 2006 |publisher = ОН департман за економски и социјални прашања |accessdate=18 март 2011}}</ref> Како последица на [[Имиграција во Германија|ограничувањата]] на поранешните германски закони за правото на азил и имиграцијата, бројот на баратели на азил или барањата за германско државјанство (главно од поранешниот Советски Сојуз) силно опаднале од 2000.<ref>{{нмс |url=http://www.focus-migration.de/Germany.1509.0.html?&L=1 |title= Германија|publisher=Focus-Migration|accessdate=28 март 2011}}</ref> Во 2009, 20% од населението имало доселенички корени, највисоко од 1945.<ref>{{Наведени вести | title=20% од Германците имаат доселенички корени | newspaper=Burlington Free Press | page= 4A | date=15 јули 2010 }}</ref> Во 2008, најголема национална група била од Турција (2,5 милиони), следени од Италија (776.000) и Полска (687.000).<ref>{{нмс |url=http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/Content100/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit,templateId=renderPrint.psml |title=Bevölkerung nach Migrationshintergrund| accessdate = 28 март 2011|publisher= Германско сојузно статистичко биро |language= германски |archiveurl=http://web.archive.org/web/20101229095012/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/Content100/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit,templateId=renderPrint.psml |archivedate=29 декември 2010}}</ref> Околу 3 милиони „Aussiedler“—етнички Германци, главно од Источна Европа и поранешен Советски Сојуз — се вратиле во Германија од 1987.<ref>{{нмс |url= http://www.migrationinformation.org/Feature/display.cfm?ID=201 |title= Неколку етнички Германци се враќаат во татковината |publisher=Migration Information Source |accessdate=28 март 2011}}</ref>
 
Германија има голем број на големи [[Список на градови во Германија|градови]]. Најголема област е регионот [[Рајна-Рур]] (11,5 милиони во 2006, вклучувајќи го [[Диселдорф]] (главен град во [[Северна Рајна-Вестфалија]]), [[Келн]], [[Дортмунд]], [[Есен]], [[ДуизбургДујсбург]] и [[Бохум]].<ref>{{нмс |url=http://www.deutsche-metropolregionen.org/fileadmin/ikm/IKM-Veroeffentlichungen/IKM-Monitoring2008_lite.pdf|title=Regionales Monitoring 2008 – Daten und Karten zu den Europäischen Metropolregionen (EMR) in Deutschland |publisher=Bundesamt für Bauwesen und Raumordnung|page=10|language= германски|accessdate=11 јуни 2011}}</ref>{{-}}
 
{{Најголеми градови во Германија}}