Амстердам: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 1:
{{внимание}}
{{Infobox settlement
|official_name = Амстердам
|native_name = <small>Amsterdam</small>
|settlement_type=Municipality/city
|settlement_type=Општина и град
|image_skyline =SightsAmsterdam in Amsterdam2Collage.jpgpng
|imagesize =250px280px
|image_caption =From left to right and top to bottom: [[Rijksmuseum Amsterdam]], Statue in the [[Vondelpark]], [[Keizersgracht]], Zuiderkerk, [[Royal Palace of Amsterdam|Royal Palace (Amsterdam)]], [[ING House]]
|image_caption =Од горе надесно: поглед на центарот на градот, Вонделов парк, [[Кралска палата (Амстердам)|Кралска палата]], стадионот „[[Амстердам Арена|Амстердам АренA]]“, реплика на бродот „Амстердам“, [[канали во Амстердам|Приненграхт и Лејдсеграхт]] и [[Државен музеј (Амстердам)|Државниот музеј]]
|image_flag =Flag of Amsterdam.svg
|flag_size =120px
|image_shield =Amsterdam wapen.svg
|shield_size =120px
|nickname =[[Mokum]]„Мокум“, Venice„Венеција ofна the NorthСеверот“
|motto =[[Coat of arms of Amsterdam#Motto|''Heldhaftig, Vastberaden, Barmhartig]]''<br />''<small>(Valiant„смел, Steadfastнепоколеблив, Compassionateмилосрден“)''</small>
|image_map =LocatieAmsterdam.svg
|mapsize =250px
|map_caption =LocationМестоположба ofна AmsterdamАмстердам
|coordinates_display=inline,title
|coordinates_region=NL
|subdivision_type=CountryЗемја
|subdivision_name=[[NetherlandsХоландија]]
|subdivision_type1=ProvinceПокраина
|subdivision_name1=[[North HollandХоландија]]
|subdivision_type2=[[Област (COROP]])
|subdivision_name2=AmsterdamАмстердам
|parts_type =[[Stadsdeel|Boroughs]]Реони
|parts =Центар<br>Север<br>Запад<br>Нов Запад<br>Југ<br>Исток<br>Југоисток<br>Вестпорт
|parts =[[Amsterdam-Centrum|Centrum]] (''Centre'')<br />[[Amsterdam-Noord|Noord]] (''North'')<br />[[Amsterdam-West|West]] (''West'')<br />[[Amsterdam Nieuw-West|Nieuw-West]] (''New-West'')<br />[[Amsterdam-Zuid|Zuid]] (''South'')<br />[[Amsterdam-Oost|Oost]] (''East'')<br />[[Amsterdam-Zuidoost|Zuidoost]] (''South-East'')<br />[[Westpoort]] (''Westgate'')
|leader_title =[[List of mayors of Amsterdam|MayorГрадоначалник]]
|leader_name =[[EberhardЕберхард vanван derдер Laan]]Лан
|leader_party =[[Labour Party (Netherlands)|PvdA]]
|leader_title1 =[[Alderman|Aldermen]]Советници
|leader_name1 =7
|leader_name1 =[[Lodewijk Asscher]]<br />Eric van der Burg<br />[[Andrée van Es]]<br />Carolien Gehrels<br />Freek Ossel<br />Maarten van Poelgeest<br />Eric Wiebes
|leader_title2 =SecretaryСекретар
|leader_name2 =HenkХенк deде JongЈонг
|area_footnotes =<ref>{{cite webцмс
|title=Најважни цифри за Амстердам и реоните
|title=Kerncijfers voor Amsterdam en de stadsdelen
|work=os.amsterdam.nl
|publisher=Служба за иследување и статистика, Град Амстердам
|publisher=Research and Statistics Service, [[Government of Amsterdam|City of Amsterdam]]
|date=1 Januaryјануари 2006
|url=http://www.os.amsterdam.nl/tabel/4670/
|accessdate=4 Aprilаприл 2007}} {{nl}}</ref><ref name="rca">{{cite webцмс
|title=Површина, густина на населеноста и просечно станарство
|title=Area, population density, dwelling density and average dwelling occupation
|work=os.amsterdam.nl
|publisher=Служба за иследување и статистика, Град Амстердам
|publisher=Research and Statistics Service, [[Government of Amsterdam|City of Amsterdam]]
|date=1 Januaryјануари 2006
|url=http://www.os.amsterdam.nl/tabel/10216/
|accessdate=13 Augustавгуст 2008}} {{en}}</ref>
|area_total_km2 =219
|area_land_km2 =166
Ред 51 ⟶ 52:
|elevation_m =2
|elevation_footnotes=<ref name="elevation"/>
|population_as_of=6 Mayмај 2012
|population_footnotes=<ref name="CBS"/><ref name="randstad"/>
|population_total=790820,654
|population_density_km2=3506
|population_urban=1209419
|population_metro=2289762
|population_blank1_title=[[RandstadРандстад]]
|population_blank1=7891564
|population_blank1_title=[[Demonym]]
|population_blank1=Amsterdammer (♂), Amsterdamse (♀)
|timezone =
[[Centralсредноевропско European Timeвреме|CET]] ([[UTC+01]])
|timezone_DST =
[[Centralсредноевропско Europeanлетно Summer Timeвреме|CEST]] ([[UTC+02]])
|latd=52 |latm=22 |lats=23 |latNS=N
|longd=4 |longm=53 |longs=32 |longEW=E
|postal_code_type=[[ListПоштенски of postal codes in the Netherlandsброј|PostalПошт. codesбр.]]
|postal_code =1011–1109
|area_code =020
Ред 73 ⟶ 74:
}}
 
'''Амстердам''' ({{IPAc-en|ˈ|æ|m|s|t|ər|d|æ|m}}; Dutch {{IPAlang-nl|ˌɑms.tər.ˈdɑm||Nl-Amsterdam.ogg}}) е главен и воедно најголем град во [[Холандија]]. Статусот на градот како главен град на нацијата е одреден со уставот. Градот Амстердам има население од 790 654 жители, урбана население од 1 209 419 жители, додека на територијата на областа Амстердам живеат 2 289762 жители<ref>{{cite web|url=http://www.iamsterdam.com/en/visiting/touristinformation/aboutamsterdam/factsandfigures |title=Facts and Figures |publisher=I amsterdam |accessdate=1 June 2011}}</ref>. Градот се наоѓа во областа North Holland која се наоѓа во западна Холандија. Тој го опфаќа северниот дел од Рандстанд – една од најголемите општини (кантони) во Европа која има население од околу 7 милиони жители.
Името Амстердам е изведено од Amstelerdamme, што зборува нешто повеќе за потеклото на градот – тоа е брана на реката Амстел. Населен како мало рибарско село кон крајот на 12 век, градот Амстердам станал едно од најважните пристаништа во светот за време на холандската златна ера, што се должи на холандскиот иновативен развој на трговијата. Во тој период, градот претставувал водечки финансиски центар и центар за трговијата со дијаманти. Во 19-от и 20-от век градот се проширил, при што се создадени голем број нови населби и предградија. Каналите во Амстердам кои потекнуваат од 17-от век и кои се наоѓаат во срцето на градот, се заштитени како Светско наследство од страна на УНЕСКО во јули 2010 година.
Како комерцијален главен град на Холандија и како еден од врвните финансиски центри во Европа, студиската група за глобализација и главни градови (GaWC) го поставува Амстердам за алфа светски град. Градот исто така претставува главен град на културата во Холандија. Голем број холандски институции имаат главни претставништва во овој град, а 7 од 500-те врвни светски компании, како што се Филипс и ИНГ се основани токму тука. Во 2010 година, Амстердам се наоѓаше на 13-та позиција на светско ниво по квалитетот на животот од страна на Мерцер и во 2009 година рангиран на 3 место од страна на 2thinknow во индексот на градови со најдобри иновации.
Берзата на Амстердам, која е воедно најстарата берза во Светот се наоѓа во центарот на градот. Главните знаменитости и атракции на Амстердам како што се : историските канали, [[Државен музеј (Амстердам)|Државниот музеј]] (Rijksmuseum), [[Ван музејот Stedelijk,Гогов музеј|музејот на Ван Гог]], куќата на [[Ана Франк]], музејот за културно наследство , музејот Амстердам, red-light districtподрачје, , како и бројните кафетерии каде се консумира [[канабис]], годишно привлекуваат повеќе од 3,66 милиони туристи. Сепак, новиот закон би можел да ја намали познатата толерантна граница за дрога и со тоа да го намали бројот на странци кои доаѓаат да купат марихуана. Градоначалникот Eberhard van der Laan се надева дека ќе се постигне компромис со владата и со тоа туризмот нема да претрпи посериозни последици.
 
Ред 97 ⟶ 98:
 
== Канали ==
Системот на канали во Амстердам е резултат на совесно урбано планирање. Во почетокот на 17-от век, кога имиграцијата ја достигнала својата кулминација бил усвоен сеопфатен план, кој се базирал на 4 канали во форма на концентрични полукругови чии краеви се поврзувале кај заливот IJ. Познати како Грахтенгордел, 3 од каналите служеле за општа употреба и развој, Херенграхт- Канал на лордовите, Каизерсграхт- Канал на кралот, Принцесграхт- канал на принцот. Четвртиот канал познат како Зингелсграхт не е споменат на повеќето од мапите, бидејки тоа име е име кое се употребува за сите надворешни канали. Зингелсграхт не треба да се помеша со најстариот канал кој се наоѓа во центарот на градот –Зингел. Каналите се употребувале за одбрана, транспорт и управување со водата). Одбраната се одвивала на тој начин што каналите имале форма на ровови и имало мостови на премините преку каналите, но немало поголеми градежни објекти. Изворните планови се изгубени , па историчарите како Ед Таверне мораат да шпекулираат за првобитните намери- ,,Се смета дека нивната цел била практична, а не украсна,,
Изградбата започнала во 1613-та година во правец од запад кон исток, по целата ширина, во вид на огромен брисач, како што го нарекува историчарот Геерт Мак, а не од центарот нанадвор како што кажува познатиот мит. Изградбата на каналот во јужниот дел била завршена во 1656 година. Процесот на изградба на живеалишта се одвивал бавно. Источниот дел од каналот, кој требал да ги покрива териториите меѓу реката Амстел и заливот IJ никогаш не е изграден. Во времето што следувало, овој дел бил искористен за изградба на старечки домови, тетри, други знаменитости и паркови.
Со текот на времето, од неколку канали се направени улици и плоштади.
Ред 109 ⟶ 110:
Амстердам има богата архитектонска историја. Најстарата градба во Амстердам е Старата Црква која се наоѓа во срцето на Валлен и која била осветена во 1306 година. Најстарата градба изработена од дрво е het Houten Huys во Begijnhov. Таа била изградена околу 1425 година и е една од вкупно 2-те останати дрвени куќи. Таа исто така претставува еден од примерите за Готската архитектура во Амстердам.
Во текот на 16-от век, дрвените куќи биле срушени и нив ги замениле куќите изработени од цигли. За време на овој период многу градби се изработувале во стилот на Ренесансата. Градбите од овој период се препознатливи по нивната фасада со кука на предниот дел што е белег на Холандскиот ренесансен стил. За многу кратко време , градот Амстердам развил свој ренесансен стил во архитектурата. Овие градби биле градени по принципите на архитектот Хендрик де Кејзер. Еден од највпечатливите објекти проектирани од страна на Кејзер е Западната Црква. Во 17-от век барокната архитектура станала многу позната, а позната била и насекаде во Европа. Тоа приближно се совпаднало со Златната Ера на градот Амстердам. Најпознати архитекти од времето на барокот биле Јакоб ван Кампен, Филип Вингбонс, Данил Сталперт.
Во почетокот на 20-от век архитектот на ,,Амстердамската Школа’’, Филип Вигбонс проектирал прекрасни куќи за трговците. Најпознатата градба во барокен стил во Амстердам, како што е [[Кралска палата (Амстердам)|Кралската палата]] која се наоѓа на главниот плоштад Дам. Во текот на 18-от век, Амстердам бил под силно влијание на француската култура, што е отсликано во архитектурата од тој период. Околу 1815 година, архитектите престанале да го практикуваат барокниот стил и почнале да проектираат градби од нов тип. Повеќето градби од тој период се со готска архитектура, па затоа се зборува дека тие се градени во нов-готски стил. На крајот на 19-от век познат станал Новиот стил или Art Noveau, па токму затоа голем број градби биле изградени токму во овој стил. Бидејки градот се ширел многу брзо за време на овој период , новите градби во центарот на градот биле градени во истиот стил. Новите куќи во близина на Плоштадот на музеите во Oud-Zuidстариот јужен дел претставуваат примери за Новиот Стил. Арт Деко бил стил кој бил познат во градбите во Амстердам пред појавата на стилот на новата ера. Амстердам имал своја верзија на овој стил во архитектурата кој бил позната како Amsterdamse School. Биле градени цели области во овој стил. Таква област е Rivierenbuurt. Забележлива карактеристика на градбите од Амстердамската Школа е дека нивните фасади имале многу раскошни декорации и врати и прозорци со чудна форма.
Стариот центар на градот претставува фокусна точка на сите архитектонски стилови пред крајот на 19-от век. Градби од Новиот Стил и стилот Георгиан главно може да се видат во населбите од почетокот на 20-от век кои се наоѓаат надвор од центарот на градот, иако има и впечатливи примери кои се наоѓаат во центарот на градот. Повеќето историски градби во центарот на градот се куќи, како што се куќите на познатите трговци кои се наредени по должината на каналите.
 
Ред 143 ⟶ 144:
 
== Трговија ==
Продавниците во Амстердам варираат од огромни стоковни куќи како Де Бијенкорф (1870 година) и Мејсон де Боннетерие , стоковна куќа во париски стил изградена 1889 година, па се до мали специјализирани продавници. Хај енд продавниците во Амстердам се сместени на улиците Pieter Cornelisz Hooftstraat и Cornelis Schuytstraat, кои се наоѓаат во близина на ВонделпаркВонделовиот парк. Една од најпрометните улици во Амстердам е тесната средновековна улица – Kalverstraat која се наоѓа во срцето на градот. Други области за купување се Negen Straatjes , Haarlemmerdijk и Haarlemmerstraat. Negen Straatjes се девет тесни улици во рамките на Grachtengordel, концентричниот систем на канали во Амстердам. Negen Straatjes се разликуваат од другите области за шопинг по тоа што имаат голем број на приватни продавници. Haarlemmerstraat и Haarlemmerdijk беа прогласени за најдобри шопинг улици во Холандија во 2011 година. На овие улици исто така има голем број приватни продавници. Но, додека на 'Negen Straatjes доминираат модните продавници, на Haarlemmerstraat и Haarlemmerdijk може да се видат секаков вид на продавници- продавници за слатки и друг тип на храна, долна облека, патики, облека за венчавки и свечености, продавници за мебел, книжарници, продавници за велосипеди, скејт опрема и тн.
Во градот исто така има и голем број пазари на отворено како Albert Cuypmarkt, Westerstraat-markt, Ten Katemarkt, and Dappermarkt. Некои од овие пазари се дневни, а некои се одржуваат еднаш неделно.
 
Ред 173 ⟶ 174:
Во 1932 година Амстердам беше предвиден да биде центар, на нултиот километар- на автопатскиот систем на Холандија. Автопатите требале да бидат обележани од 1-8 и да тргнуваат од градот. Почетокот на Втората светска војна и пренасочување на приоритетите биле причините поради кои денес само патиштата А1,А2 и А4 тргнуваат од Амстердам. Изградбата на патот А3 кон Ротердам била откажана воо 1970 година со цел да се зачува Гроене Харт.
Патот А8, кој води северно до Заандам и патот А10 биле пуштени во употреба меѓу 1968 и 1974 година. Освен патот А1, А2,А4 и А8 неколку други патишта како А7 и А6 водат кон Амстердам.
Во Амстердам има десет станици на Холандската Железницажелезница. Пет од нив се меѓуградски- Sloterdijk, Zuid, Amstel, Bijlmer ArenA и Amsterdam Centraal. Станици за локални линии се Lelylaan, RAI, Holendrecht,Muiderpoort and Science Park како и Amsterdam Centraal. Од централната станица има линии за Австрија, Белорусија, Белгија, Чешка, Данска, Франција, Германија, Унгарија, Полска , Русија, и Швајцарија. Освен овие линии има и меѓународни линии на Холандската железница ( Амстердам-Брисел-Париз_Келн) , CityNightLine, и InterCityExpress.
Еуролинија има линии на автобуси од железничката станица Амстел во Амстердам до сите дестинации во Европа.
Аеродромот Шипхол е одалечен на 20 минути со воз од централната железничка станица . Тоа е најголемиот аеродром во Холандија, петти по големина во Европа и дванаесетти по број на патници во целиот Свет. Тој може да опслужи околу 46 милиони патници годишно и е база на 4 авиопревозници KLM, transavia.com, Martinair и Arkefly. Шипхол во 2010 година беше четврти аеродром по употребеност од странски патници.