Бесланска заложничка криза: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 274:
[[Податотека:Beslan Gorod Angelov.jpg|thumb|Поглед кон гробиштата на починатите]]
 
На [[26 јуни]] [[2007]] година, 89 роднини на жртвите поднеле заедничка тужба против Русија пред Европскиот суд за човекови права. Тужителите изјавиле дека нивните права биле повредени за време на заложничката драма.<ref name="sue">[http://www.themoscowtimes.com/stories/2007/06/29/013.html Beslan Mothers Sue in Strasbourg], ''[[The Moscow Times]]'', June 29, 2007</ref><ref>[http://rferl.org/featuresarticle/2007/06/9866BF41-7C46-4754-8E30-09D9514C79F0.html Relatives Of Beslan Victims Apply To European Court], [[Radio Free Europe/Radio Liberty]], June 26, 2007</ref>. Во самиот суд пристигнале голем број на поплаки против Русија, а голем дел од истите се од Чеченија. Human Rights Watch, судот го нарекол последна надеж за жртвите<ref>[http://hrw.org/english/docs/2008/06/09/russia19059.htm Chechnya: European Court Last Hope for Victims; France, EU, Should Use Rulings to End Abuses], [[Human Rights Watch]], June 9, 2008</ref>.
 
===Теорија на заговор===
Ред 284:
Според анкетата која била спроведена една недела по кризата во Беслан, 83% од анкетираните Руси веруваат дека владата крие барем еден дел од вистината за настаните<ref>{{ru icon}} {{cite news|date=September 16, 2004 |title=What do you think? Are the authorities truthful about the events of the capture and freeing of the hostages of Beslan? |accessdate=2006-07-29}}</ref>.
 
Од страна на медиумите, кризата не била емитувана во живо од страна на трите најголеми државни телевизии<ref name="silence">[http://context.themoscowtimes.com/stories/2007/10/12/105.html A Deafening Silence]{{dead link|date=January 2011}}, ''[[The Moscow Times]]'', October 12, 2007</ref>. Двете главни државни телевизии, Канал 1 и Росија, дури не ја ни прикинале својата редовна програма кога настапила кризата.<ref name="media">[http://www.telegraph.co.uk/opinion/main.jhtml?xml=/opinion/2004/09/07/dl0702.xml&sSheet=/portal/2004/09/07/ixportal.html Putin's media censorship], ''[[The Daily Telegraph|The Telegraph]], 07/09/2004</ref>. Според анкетата на радио Ехо Москва, 92% од испитаниците верувале дека руските телевизиски канали сокриле од јавноста голем дел на информации<ref name="osce"/>.
 
Руската државна телевизија само ја објавила официјалната информација за бројот на заложниците во текот на кризата. Изјавата дека станува збор за само 354 заложници ја замислила јавноста. Се смета дека оваа дадена лажна бројка предизвикала тешки последици за заложниците, каде киднаперите започнале со малтретирање. Киднаперите наводно изјавиле дека можеби би требало да се убие доволно луѓе за да ги изброите заложниците, по кое следувал ''штрајкот со глад''<ref name="wounds"/><ref name="probe">[http://www.cbc.ca/world/story/2005/12/28/beslan051228.html Beefed-up security could have prevented Beslan siege, probe head says], [[CBC News]], December 28, 2005</ref>. Владините дезинформации исто така предизвикале и инциденти на насилство од страна на локалните жители, свесни за реалните бројки на заложниците.<ref name="osce">{{cite journal|author = Miklós Haraszti|title = Report on Russian media coverage of the Beslan tragedy: Access to information and journalists' working conditions|publisher = [[OSCE|Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE)]]|date = 2004-09-16|url = http://www.osce.org/documents/rfm/2004/09/3586_en.pdf|format = PDF|accessdate =}}</ref>.
 
На [[8 септември]] [[2004]] година, неколку водечки руски и меѓународни организации за човекови права, како [[Amnesty International]], [[Human Rights Watch]], [[Memorial]] и [[Moscow Helsinki Group]], излегле со заедничка изјава во која ја посочиле одговорноста на руските власти во ширењето на лажни информации<ref name="osce"/>.