Жан-Жак Русо: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 1:
{{Redirect|Русо}}
[[Податотека:Jean-Jacques Rousseau (painted portrait).jpg|thumb|right|180px||Жан Жак Русо.]]
{{Infobox Philosopher
'''Жан Жак Русо''' ([[Француски јазик|француски]]: ''Jean-Jacques Rousseau'', роден {{роден на|28|јуни|1712}} – {{починат на|2|јули|1778}}) бил [[Франција|француски]] [[философ]] роден во [[Женева]] од периодот на [[просветителство]]то чиишто политички идеи влијаеле на [[Француска револуција|Француската револуција]], развојот на [[Социјализам|социјалистичката]] теорија и растењето на [[Национализам|национализмот]]. Неговиот легитимитет како [[Радикализам|радикал]] и [[револуционер]] е можеби најдобро прикажан во „[[Општествениот договор]]“: „Човекот се раѓа слободен, а секаде е во окови“<ref>{{цитирана книга|last=Русо|first=Жан-Жак|title=Општествениот договор или начела на државното право|editor=Јован Таковски (преведувач)|publisher=Мисла, Култура, Наша книга|location=Скопје |date=1978}}</ref>. Неговите останки се чуваат во [[Пантеон]]от.
|region = Западни философи
|era = [[Просветителска философија]]<br />(Современа философија)
|color = #B0C4DE
|image_name = Jean-Jacques Rousseau (painted portrait).jpg
|image_caption = Портрет на Русо од [[Морис Кентен де Ла Тур]] (1753)
|birth_date = {{Birth date|df=yes|1712|6|28}}
|birth_place = [[Женева]], [[Женева|Република Женева]]
|death_date = {{Death date and age|df=yes|1778|7|2|1712|6|28}}
|death_place = [[Ерменонвил]], [[Франција]]
|school_tradition = [[теорија на општествениот договор]]<br>[[романтизам]]
|main_interests = [[политичка философија]], [[музика]], [[образование]], [[книжевност]], [[автовиографија]]
|signature=
|influences = [[Аристотел]], [[Николо Макијавели]], [[Мишел де Монтењ]], [[Хуго Гроциј]], [[Самуел фон Пуфендорф]], [[Томас Хобс]], [[Џон Лок]], [[Жан Барберак]], [[Жан-Жак Бирламаки]], [[Дени Дидро]]
|influenced = [[Имануел Кант|Кант]], [[Француска револуција|Француската револуција]], [[Максимилијан Робеспјер|Робеспјер]], [[Луј де Сен-Жист]], [[противпросветителство]]то, [[Јохан Готлиб Фихте|Фихте]], [[Хегел]], [[Гете]], [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[романтизам|романтизмот]], [[Томас Пејн|Пејн]], [[Огист Конт|Конт]], [[Симон Боливар|Боливар]], [[Карл Маркс|Маркс]], [[Фридрих Енгелс|Енгелс]], [[Жак Дерида|Дерида]], [[Пол де Ман]], [[Бенедето Кроче]], [[Галвано Дела Волпе]], [[Клод Леви-Штраус]], [[Лео Штраус]], [[Емил Диркем]], [[Михаил Бакунин]], [[Марија Монтесори]], [[Лав Николаевич Толстој|Толстој]], [[Џон Ролс]], [[Хуан Хозе Кастели]], [[Ататурк]]
|notable_ideas = [[Општа волја]], [[самољубов]], [[Човечка природа|моралната едноставност на човештвото]], ученички-сосредоточено учење, [[граѓанска религија]], [[народна сувереност]], [[позитивна слобода]]
}}
'''Жан Жак Русо''' ([[Француски јазик|францускифр.]]: ''Jean-Jacques Rousseau'', роден {{роден на|28|јуни|1712}} – {{починат на|2|јули|1778}}) бил [[Франција|француски]] [[философ]] роден во [[Женева]] од периодот на [[просветителство]]то чиишто политички идеи влијаеле на [[Француска револуција|Француската револуција]], развојот на [[Социјализам|социјалистичката]] теорија и растењето на [[Национализам|национализмот]]. Неговиот легитимитет како [[Радикализам|радикал]] и [[револуционер]] е можеби најдобро прикажан во „[[Општествениот договор]]“: „Човекот се раѓа слободен, а секаде е во окови“<ref>{{цитирана книга|last=Русо|first=Жан-Жак|title=Општествениот договор или начела на државното право|editor=Јован Таковски (преведувач)|publisher=Мисла, Култура, Наша книга|location=Скопје |date=1978}}</ref>. Неговите останки се чуваат во [[Пантеон]]от.
 
== Делото на Русо ==
[[Податотека:Social contract rousseau page.jpg|мини|десно|250п|Првото издание на „Општествениот договор“ (1762)]]
Жан Жак Русо е соработник на „Енциклопедијата“ кој ненадејно се здобива со популарност со статијата „Дали обновата на науките и уметностите придонела кон моралното прочистување?“, која предизвикала толку внимание, пред сè, поради актуелноста. Вистинскиот текст со кој Русо се прославил со покритие бил текстот „За потеклото на нееднаквоста меѓу луѓето“, кој е вистинска академска расправа во која Русо ја изложува јатката на својата политичка мисла. Своите философски ставови ги искажал во текстовите „[[Општествениот договор]]“ (со идеи за можни реформи на државното уредување) и „Емил“ (трактат за воспитанието на човекот кој би требало да се вклучи во граѓанското општество). Русо од своите современици се разликува по тоа што го негира разумот на сметка на чувственоста. Неговата љубов кон природата е во согласност со тезата дека смислата на човечкиот живот е во чувствата и во неговата хармонија со природата.