Прво Бугарско Царство: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 9:
|status = Империја
|government_type = Апсолутна монархија
|religion =[[Тенгризам]] & [[Словенска митологија|Словенски паганизам]]<br><small>(681–864)</small> <br/> [[Бугарска Православна Црква|Бугарско православие]]<br><small>(864–1018864–971)</small>
|common_languages = [[Прабугарски јазик|Прабугарски ]]<br><small>(681–864)</small> <br/> [[Старословенски јазик|Старословенски ]]<br><small>(864–1018864–971)</small>
|
|year_start = 681
Ред 63:
}}
[[Податотека:Old Basilica in Pliska 2.JPG|right|thumb|290 px|Базиликата во [[Плиска]] е симбол на моќта на Првата бугарска држава, како и нејзин културен центар.]]
'''Првото бугарско царство''' или Дунавска Бугарија (нарекувано уште '''Прва бугарска држава''') е држава ханство, а од крунисувањето на [[Симеон I|Симеон I Велики]] за цар - империја, на раните прабугари и словени, која постоела на Балканскиот полуостров и граничните на него делови од Југоисточна Европа од 680 до 1018971 година. Нејзин основач е кан Аспарух, кој по распаѓањето на Велика Бугарија доведува дел од прабугарските племиња во денешна Бесарабија и Добруџа, ги подчинува месните словенски племиња и ја принудува Византија да му плаќа данок во 681 година. Во прво време, главниот град е во Онг'ла, а понатака се востановува во Плиска, кон крајот на 9 век во Велики Преслав, а неговото преземањето од византијците кон крајот на 10 век се преместува во Охрид.<ref>John V. Fine - "The Early Medieval Balkan", University of Michigan Press, 1991, стр. 191</ref><ref>„The Balkan Wars, 1912-1913“ by Jacob Gould Schurman (2005) published by Cosimo Classics, 2005, стр. 10</ref><ref>„Europe“ by Norman Davies (1996) published by Oxford University Press стр. 320 & 1360</ref><ref>Milan Loos - „Dualist heresy in the Middle Ages“, Springer, 1974, стр. 78</ref>
 
Најголемото територијално проширување Првата бугарска држава го достигнува во 9 век, кога кон првоначалните територии по Долен Дунав се присоединети области во Тракија и Македонија, делови од денешните [[Албанија]], [[Србија]] и [[Романија]], а исто така и дел од Северното Черноморие (до река [[Дњепар]]). Во текот на истиот период настапува централизација на државното управување. Таа е придружена со процеси на асимилација и консолидирање на разнородните групи од населението во средновековната бугарска народност, заедничкиот јазик на која што се развива основата на словенскиот јазик <ref>Л. Иванов. [[wikisource:bg:История на България в седем страници|История на България в седем страници]]. София, 2007.</ref>. Во текот на 864-866 година за време на [[Борис I]] христијанството станува државна религија, што води до значителни промени во културниот живот на државата и така наречениот Златен век на цар Симеон. Кај истиот владетел бугарите праваат продолжителни, но безуспешни обиди да завладеат со главниот град на Византија Константинопол.