Реквием, познат и како Реквиемска миса, Миса за мртвите (латински: Missa pro defunctis) и Миса на мртвите (латински: Missa defunctorum), е миса во католичката црква која се служи за спас на душите на еден или повеќе умрени луѓе. Обично, мисата се служи при погреб. Изразот „реквием“ означува слични церемонии и во другиет цркви, како што се англиканската црква и во некои лутерански цркви. Покрај тоа, зборот „реквием“ го означува и музичкото дело што се изведува за време на реквиемската миса. Во поширока смисла на зборот, „реквием“ претставува музичко дело поврзано со смртта, умирањето и жалоста, дури и кога не е поврзано со литургиска или религиска служба.[1] Изразот „реквием“ потекнува од првиот збор во реченицата „Дај им вечен спокој, о Боже“ (латински: Requiem aeternam dona eis, Domine), т.е. „Requiem“ е акузативна форма во еднина на латинската именка „requies“ која значи „одмор, спокој“

Погребна миса за надвојводата Франц Фердинанд во католичката црква Света Катерина во Санкт Петербург (1914)
Оригинален ракопис на „Реквием“ од Моцарт (1791)

Реквиемот како музичко дело уреди

Реквиемот како тема во уметноста уреди

Наводи уреди

  1. Fahlbusch, Erwin (2005). The Encyclopedia Of Christianity, Volume 4. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0802824165. Посетено на 3 November 2012.
  2. Хорхе Луис Борхес, Алеф. Скопје: Бегемот, 2015, стр. 76-83.
  3. IMDb, Requiem for a Dream (2000) (пристапено на 29.2.2017)