Исполини или нефили (хебрејски: נפילים = „паднатите“) — библиски личности спомнати во Петокнижјето (првите пет книги на Стариот завет).[1] Според некои богослови, тие биле синови на Сит, поради нивниот праведен начин на живот се нарекуваат синови Божји, а откако се смешале со ќерките на Каин, од нив се родиле џинови. Постои и верзија, изнесена во апокрифите, дека тоа се суштества родени од соединувања на ангели (синови на Севишниот) со смртни жени. Според друга верзија, исполините биле жестоки џинови што живееле во деновите на Ное. Тие се родени како последица на полови односи меѓу зли ангели и жени.[2][3]

„Падот на бунтовничките ангели“ од Јероним Бос, заснован на Битие 6:1–4

Наводи уреди

  1. „Nephilim“. Encyclopedia Britannica (англиски). Посетено на 2020-11-06.
  2. Kosior, Wojciech (2010). „Synowie bogów i córki człowieka. Kosmiczny 'mezalians' i jego efekty w Księdze Rodzaju 6:1–6“. Ex Nihilo. Periodyk Młodych Religioznawców (полски). 1 (3) 2010: 73–74. English version of the paper (translated by Daniel Kalinowski) is available at the Internet Archive.
  3. New American Bible, footnotes p. 1370, referring to verse 6. "The angels too, who did not keep to their own domain but deserted their proper dwelling, he has kept in eternal chains, in gloom, for the judgement of the great day. Likewise, Sodom and Gomorrah, and the surrounding towns, which, in the same manner as they, indulged in sexual promiscuity and practiced unnatural vice, serve as an example by undergoing a punishment of eternal fire."

Надворешни врски уреди