Глобален проект за јаглерод

Глобален проект за јаглерод ( GCP ) била организација која се обидувала да ги измери глобалните емисии на стакленички гасови и нивните причини.[2] Основана била во 2001 година, а нејзините проекти вклучувале глобални буџети за три доминантни стакленички гасови - јаглерод диоксид ( CO ), метан (CH
4
), и азотен оксид (N
2
O ) - и комплементарни напори во урбаните, регионалните, кумулативните и негативните емисии.

Глобалниот јаглероден буџет на GCP за 2021 година го претстави истражувањето (Friedlingstein et al. 2021) кое покажува кумулативни придонеси во глобалниот јаглероден буџет од 1850 година за да се илустрира како компонентите на изворот на јаглерод и мијалникот не биле рамнотежа, предизвикувајќи приближно 50% пораст на концентрацијата на јаглерод диоксид во атмосферата [1]
Глобален проект за јаглерод
КратенкаGCP
Основана2001
ChairRob Jackson, Stanford University
Мреж. местоglobalcarbonproject.org

Главната цел на групата била целосно да го разбере јаглеродниот циклус . Проектот ги собрал експертите за емисии, научниците од Земјата и економистите за да се справат со проблемот со зголемените концентрации на стакленички гасови . Во 2020 година, проектот го објавил својот најнов глобален буџет за метан [3][4] и првиот глобален буџет за азотен оксид, двата антропогени гасови во трагови најдоминантни за затоплување по јаглерод диоксидот.

Глобалниот проект за јаглерод соработувал со многу групи за собирање, анализирање и објавување податоци за емисиите на стакленички гасови на отворен и транспарентен начин, правејќи ги збирките на податоци достапни на неговата веб-страница и преку своите публикации. Основан бил како партнерство меѓу Меѓународната програма за геосфера-биосфера, Светската климатска програма, меѓународната програма за човечки димензии и Диверзитас, под капата на Партнерството за наука за системот на Земјата . Многу основни проекти во ова партнерство последователно станаа дел од Future Earth во 2014 година.

Актуелен претседател на Глобалниот проект за јаглерод бил Роб Џексон од Универзитетот Стенфорд. Претходните ко-претседавачи биле Наки Накиченовиќ од Меѓународниот институт за анализа на применети системи (IIASA), Корин Ле Кере од Универзитетот во Источна Англија и Филип Сиаис од Институтот Пјер Симон Лаплас (LSCE). Нејзин извршен директор бил Џозеп Канадел од австралиската организација за научни и индустриски истражувања на Комонвелтот (CSIRO). GCP имал дополнителни меѓународни канцеларии во Цукуба, Јапонија и Сеул, Кореја, и меѓународен научен управен комитет составен од десетина научници од пет континенти.

За најновиот Глобален буџет за јаглерод објавен во декември 2018 година, GCP предвидувал емисиите на фосилни CO2 во 2018 година да се зголемат за 2,7% (опсег од 1,8% до 3,7%) до рекордни 37,1 милијарди тони (Gt) CO2,[5][6] бидејќи политиката и пазарните сили во моментот биле недоволни за да се надмине растот на користењето на фосилната енергија . Концентрацијата на CO2 во атмосферата била поставена да се зголеми за 2,3 ppm [опсег 2,0 до 2,6 ppm] за да достигне 407 ppm во просек во 2018 година, 45% над прединдустриските нивоа. Зголемувањето на глобалната употреба на природен гас и нафта биле главните причини за зголемувањето на концентрациите на CO2 во атмосферата. Глобалната употреба на јаглен најверојатно се зголемила во 2018 година, но сепак останала под историскиот врв во 2013 година. Во текот на изминатата деценија, јагленот бил поместен од природен гас, ветер и сончева енергија во некои земји.

Како примери на претходни комуникации од GCP, кон крајот на 2006 година, истражувачите од проектот утврдиле дека емисиите на јаглерод диоксид драматично се зголемиле на стапка од 3,2% годишно од 2000 година. Во тоа време, претседателот на групата, д-р Мајк Раупах изјавил дека „Ова е многу загрижувачки знак. Тоа укажува дека неодамнешните напори за намалување на емисиите практично немаа влијание врз растот на емисиите и дека итно се потребни ефективни ограничувања“. Студијата од 2010 година која била спроведена од Проектот и била објавена во Nature Geoscience открила дека светските океани апсорбирале 2,3 милијарди метрички тони јаглерод диоксид.[7] На 5 декември 2011 година, анализата објавена од проектот тврдела дека јаглерод диоксидот од согорувањето на фосилните горива скокнал за најголемото количество забележано во 2010 година на 5,9 отсто од стапката на раст во 1990-тите поблиску до 1 отсто годишно. Согорувањето на јаглен претставувало повеќе од половина од растот на емисиите, се вели во извештајот. Тие предвиделе дека емисиите на стакленички гасови ќе се случат според најлошото сценарио на IPCC, бидејќи концентрацијата на CO2 во атмосферата достигнувала 500 ppm во 21 век.

Глобален буџет за јаглерод

уреди

Воспоставен од GCP во 2005 година, Глобалниот јаглероден буџет било годишно објавување на изворите на циклусот на јаглерод и тонови на глобално ниво. Во 2013 година, годишното објавување на Глобалниот јаглероден буџет станал публикација на живи податоци во списанието Earth System Science Data. Секоја година податоците се ревидираале и ажурирале заедно со какви било промени во анализата, резултатите и најсовремената интерпретација на однесувањето на глобалниот јаглероден циклус.

Оригиналните мерења и податоци што се користеле за комплетирање на глобалниот буџет за јаглерод биле генерирани од повеќе организации и истражувачки групи ширум светот.

Напорите презентирани од страна на GCP главно се однесувале на синтеза, каде што резултатите од поединечните групи се собирале, анализирале и оценувале за конзистентност. GCP го олеснувал пристапот до оригиналните податоци со разбирање дека примарните збирки на податоци би биле референцирани во идната работа (Види Табела). Деталните описи на секоја компонента биле обезбедени од оригиналните публикации поврзани со тие збирки на податоци.

Извештајот за глобалниот јаглероден буџет за 2021 година покажал дека е докажан метод за проценка на разликата во емисиите од промената на користењето на земјиштето од националните залихи на стакленички гасови, поддржувајќи ја проценката на колективниот национален климатски напредок.[8]

Компонента Примарна референца
Територијални емисии на фосилни горива и цемент на глобално ниво, по тип на гориво и по земја Боден и сор. (2013; CDIAC) [9]
Емисии на фосилни горива и цемент базирани на потрошувачка по земја Питерс и сор. (2011) [10] ажурирано како што е опишано во Le Quéré et al. (2013) [11]
Емисии од промена на употребата на земјиштето Хотон и Хаклер (во преглед)
Стапка на раст на атмосферскиот CO2 Длугокенки и Танс (2013; NOAA/ESRL) [12]
Потонува CO2 во океаните и копното Le Quéré и сор. (2013) [11] види референци во хартија за поединечни модели.

Глобален јаглероден атлас

уреди

Воспоставен од GCP во 2013 година, Глобалниот јаглероден атлас била алатка за визуелизација на податоците поврзани со глобалниот јаглероден циклус.

Глобалниот јаглероден атлас била платформа за истражување и визуелизација на најсовремените податоци за јаглеродните текови кои произлегувале од човечките активности и природните процеси. Човечките влијанија врз јаглеродниот циклус биле најважната причина за климатските промени.

Оваа веб-базирана апликација овозможувала ширење на најсовремените информации за глобалниот циклус на јаглерод до пошироката публика, од училишни деца и лаици до креатори на политики и научници. Се состоела од три компоненти: 1) Достапност, 2) Емисии и 3) Истражување. Теренската компонента била наменета за пошироката јавност и оние кои работат во образованието. Компонентата за емисии била алатка за визуелизација за делови од глобалниот циклус на јаглерод кои се поврзани со емисиите и била насочена првенствено кон креаторите на политиките. Компонентата за истражување е насочена првенствено кон истражувачите и делува како складиште на податоци и алатка за визуелизација за научни податоци што се користат за истражување на глобалниот буџет за јаглерод.[13]

Сите компоненти на Глобалниот јаглероден атлас се ажурирале на годишно ниво, а последен пат биле во декември 2018 година, врз основа на податоците објавени во Глобалниот јаглероден буџет.[14][15]

Поврзано

уреди
  • AIMES (Анализа, интеграција и моделирање на системот на Земјата)
  • Список на земји според емисиите на јаглерод диоксид

Наводи

уреди
  1. „Global Carbon Budget 2021“ (PDF). Global Carbon Project. 4 November 2021. стр. 57. Архивирано од изворникот (PDF) на 11 December 2021. The cumulative contributions to the global carbon budget from 1850. The carbon imbalance represents the gap in our current understanding of sources & sinks. ... Source: Friedlingstein et al 2021; Global Carbon Project 2021
  2. About GCP Архивирано на 27 јануари 2022 г.. Retrieved on 5 February 2011.
  3. Saunois, Marielle; и др. (2020). „The Global Methane Budget 2000–2017“. Earth System Science Data. 12 (3): 1561–1623. doi:10.5194/essd-12-1561-2020.
  4. Jackson, Robert; и др. (2020). „Increasing anthropogenic methane emissions arise equally from agricultural and fossil fuel sources“. Environmental Research Letters. 15 (7): 071002. doi:10.1088/1748-9326/ab9ed2.
  5. Le Quéré, Corinne; и др. (2018). „Global Carbon Budget 2018“. Earth System Science Data. 10 (4): 2141. Bibcode:2018ESSD...10.2141L. doi:10.5194/essd-10-2141-2018.
  6. Jackson, Robert; и др. (2018). „Global Energy Growth is Outpacing Decarbonization“ (PDF). Environmental Research Letters. 13 (12): 120401. Bibcode:2018ERL....13l0401J. doi:10.1088/1748-9326/aaf303. Архивирано од изворникот (PDF) на 26 April 2019. Посетено на 3 September 2019.
  7. Dahr Jamail (22 November 2011). „World's oceans in peril“. Al Jazeera. Архивирано од изворникот на 8 August 2020. Посетено на 5 December 2011.
  8. Friedlingstein, Pierre, Matthew W. Jones, Michael O'Sullivan, Robbie M. Andrew, Dorothee CE Bakker, Judith Hauck, Corinne Le Quéré et al. "Global carbon budget 2021." Earth System Science Data 14, no. 4 (2022): 1917-2005.
  9. Fossil-Fuel CO2 Emissions Архивирано на 21 октомври 2013 г.. Boden et al 2013. Published in July 2013. Retrieved on 18 November 2013.
  10. Growth in emission transfers via international trade from Архивирано на 19 јуни 2021 г.. Peters et al. Published on 11 May 2011. Retrieved on 18 November 2013.
  11. 11,0 11,1 Global Carbon Budget 2013 Архивирано на 23 октомври 2013 г.. Le Quéré et al. Published on 19 November 2013. Retrieved on 19 November 2013.
  12. Annual Mean Global Carbon Dioxide Growth Rates Архивирано на 25 јануари 2013 г.. Dlugokencky and Tans. Published in December 2012. Retrieved on 18 November 2013.
  13. Le Quéré, Corinne; Andrew, Robbie M.; Canadell, Josep G.; Sitch, Stephen; Korsbakken, Jan Ivar; Peters, Glen P.; Manning, Andrew C.; Boden, Thomas A.; Tans, Pieter P. (2016-11-14). „Global Carbon Budget 2016“. Earth System Science Data (англиски). 8 (2): 605–649. doi:10.5194/essd-8-605-2016. ISSN 1866-3508. Архивирано од изворникот на 2 April 2023. Посетено на 2 November 2022.
  14. Le Quéré, Corinne; Andrew, Robbie M.; Friedlingstein, Pierre; Sitch, Stephen; Hauck, Judith; Pongratz, Julia; Pickers, Penelope A.; Korsbakken, Jan Ivar; Peters, Glen P. (2018-12-05). „Global Carbon Budget 2018“. Earth System Science Data (англиски). 10 (4): 2141–2194. Bibcode:2018ESSD...10.2141L. doi:10.5194/essd-10-2141-2018. ISSN 1866-3508. Архивирано од изворникот на 31 August 2023. Посетено на 2 November 2022.
  15. Friedlingstein, Pierre; O'Sullivan, Michael; Jones, Matthew W.; Andrew, Robbie M.; Hauck, Judith; Olsen, Are; Peters, Glen P.; Peters, Wouter; Pongratz, Julia (2020-12-11). „Global Carbon Budget 2020“. Earth System Science Data (англиски). 12 (4): 3269–3340. Bibcode:2020ESSD...12.3269F. doi:10.5194/essd-12-3269-2020. ISSN 1866-3508. Архивирано од изворникот на 7 June 2021. Посетено на 2 November 2022.