Белоглав мршојадец

Белоглав мршојадец
Во американска зоолошка
Научна класификација
Царство: Животни
Колено: Хордати
Класа: Птици
Ред: Соколовидни
Семејство: Accipitridae
Род: Gyps
Вид: Белоглав мршојадец
Научен назив
Gyps fulvus
(Hablizl, 1783)
Dark green: areas of year-round habitation

Белоглавиот мршојадец (Gyps fulvus) е голема птица, која спаѓа во семејството на јастребите. Ја има во Македонија.

Опис уреди

Белоглавиот мршојадец е долг 93–122 см, и со распон на крилјата од 2,3-2,8 m. Maжјаците тежат 6,2-10,5 кг, а женките 6,5-11,3 кг.[2][3] Типичниот стар вид на мршојадците е со бела глава, со голем распон на крлјата и краток опаш. Тие имаат бел грб и жолтеникава боја преку целото тело. Имаат големо тело и темни пердуви.

Поведение уреди

Како и другите мршојадци, тој е чистач, кој се храни претежно од трупови на мртви животни кои ги наоѓа со надгледување на отворени области, честопати движејќи се во јата. Воспоставува гнездачки колонии на карпи каде не можат да бидат вознемирувани од луѓето, додека покриеноста на отворените области и достапноста на мртви животни на неколку десетици километри од овие карпи е голема.[4][5] Пишти и шушти на местата кога се храни со мрши.

Максималниот забележан животен век на белоглавиот мршојадец е 41,4 години за поединец во заробеништво.[6]

Се размножува на остри карпи во планините во јужна Европа, северна Африка и Азија, несејќи едно јајце. Белоглавите мршојадци може да создаваат незбиени колонии. Населението е претежно трајно како жители. Малолетници и незрели поединци можат да се преселуваат далеку или да започнат движења на долги растојанија.[7][8] Зависноста од густината кај овој колонијален вид се покажа дека влијае на успехот на размножувањето на годишно ниво со зафати во заштитено место (пештери, дупки и заштитени корнизи) кои произведуваат повеќе новороденчиња и се користат преференцијално од неквалитетни гнезда (изложени карпени рамнини и отворени пукнатини), се користи само кога се зголемува бројот на поединци за размножување.[9]

Размножување уреди

Женките најчесто се гнездат на карпи и несат по едно јајце. Го лежат двата родитела, а инкубацијата трае 48-53 дена. Младенчето го напушта гнездото на возраст од 3 месеца.

Галерија уреди

Наводи уреди

  1. IUCN redlist.
  2. Raptors of the World by Ferguson-Lees, Christie, Franklin, Mead & Burton. Houghton Mifflin (2001), ISBN 0-618-12762-3
  3. Ali, S. (1993). The Book of Indian Birds. Bombay: Bombay Natural History Society. ISBN 0-19-563731-3.
  4. Gavashelishvili, A.; McGrady, M.J. (2006). „Breeding site selection by bearded vulture (Gypaetus barbatus) and Eurasian griffon (Gyps fulvus) in the Caucasus“. Animal Conservation. 9 (2): 159–170. doi:10.1111/j.1469-1795.2005.00017.x.
  5. Gavashelishvili, A.; McGrady, M.J. (2006). „Geographic information system-based modelling of vulture response to carcass appearance in the Caucasus“. Journal of Zoology. 269 (3): 365–372. doi:10.1111/j.1469-7998.2006.00062.x.
  6. Carey, James R.; Judge, Debra S. „Longevity Records: Life Spans of Mammals, Birds, Amphibians, Reptiles, and Fish“. Monographs on Population Aging, 8. Odense University Press. Посетено на 12 април 2021.
  7. Gavashelishvili, A. (2005). „Vulture movements in the Caucasus“. Vulture News. 53: 28–29. doi:10.4314/vulnew.v53i1.37634.
  8. McGrady, M.J.; Gavashelishvili, A. (2006). „Tracking vultures from the Caucasus into Iran“. Podoces. 1 (1/2): 21–26. Архивирано од изворникот на 2 April 2015. Посетено на 28 March 2015.
  9. Zuberogoitia, I.; Martínez, J.E.; González‐Oreja , J.A.; Pérez de Ana , J.M.; Zabala, J. (2019). „Factors affecting population regulation of a colonial vulture“. Ibis. 161 (4): 878–889. doi:10.1111/ibi.12687.

Надворешни врски уреди