Хаплоидизацијата било процес на преполовување на хромозомската содржина на клетката, со што се произведувала хаплоидна клетка. Во рамките на нормалниот репродуктивен циклус, хаплоидизацијата била една од главните функционални последици на мејозата, а другата била процес на хромозомски вкрстување што ја мешала генетската содржина на родителските хромозоми.[1] Обично, хаплоидизацијата создавала моноплоидна клетка од диплоиден прогенитор, или можела да вклучи преполовување на полиплоидна клетка, на пример да се направело диплоидно растение компир од тетраплоидна лоза на растенија од компир.

Ако хаплоидизацијата не била проследена со оплодување, резултатот бил хаплоидна лоза на клетки. На пример, експерименталната хаплоидизација можела да се користи за враќање на сој на хаплоиден Dictyostelium од диплоиден вид.[2] Понекогаш се јавувала природно кај растенијата кога мејотски редуцираните клетки (обично јајце клетки) се развивале со партеногенеза.

Хаплоидизацијата била една од постапките што ја користеле јапонските истражувачи за да создале Кагуја, глушец кој имал истополови родители; два хаплоиди потоа биле комбинирани за да се направел диплоидниот глушец.

Обврската за хаплоидизација била контролен пункт во мејозата што следела по успешното завршување на премеиотската репликација на ДНК и посветеноста на рекомбинацијата.[3]

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. ML Kothari, L Mehta (2002). „Bipolar hermaphroditism of somatic cell as the basis of its being and becoming: celldom appreciated“. Journal of Postgraduate Medicine. 48 (3).
  2. Welker, DL; Williams, KL (1981). „Genetic and cytological characterisation of fusion chromosomes of Dictyostelium discoideum“. Chromosoma. 82: 321–32. doi:10.1007/bf00285758. PMID 7227041.
  3. Minet, M; Nurse, P; Thuriaux, P; Mitchison, JM. „Uncontrolled septation in a cell division cycle mutant of the fission yeast Schizosaccharomyces pombe“. J Bacteriol. 137: 440–6. PMC 218468. PMID 762020.