Стихира (στιχηρά, еднина: στιχηρόν) — „песна од многу стихови“) — црковна православна песна што се состои од неколку строфи преземени од други песни, главно од псалм, евангелие, Дела апостолски, распоредени по литургиски редослед.[1]

Првите евангелски стихови стихирина императорот Лав во 1303 година.

Темата на бодот е светецот или празникот кој се празнува на тој ден. Стиховите најчесто се пеат по едноставни мелодиски формули.

Видови стихири уреди

  • Стихерон што следи по зборовите „Слава на Отецот и Синот и Светиот Дух“ се нарекува доксастихон.
    • Теотокија вообичаено ги следи последните зборови од малата доксологија „И сега и секогаш, и во вечни векови амин“.
    • Оние теотокии што доаѓаат до крајот на Господе ἐкекракса или Господи, возвахъ к'тєбѣ („Господи, јас заплакав“, Пс 140.1) за време на Вечерната во сабота навечер, петок навечер и во пресрет на повеќето празнични денови се нарекуваат „догматика, бидејќи нивните текстови се занимаваат со догмата на Воплотувањето.
  • апостика се еден вид на стихери кои се разликуваат од нормата во однос на тоа што им претходат на нивните стихови (стих на псалм) наместо да го следат.

Исто така уреди

Наводи уреди

Литература уреди

  • Серегина Н. С. Песнопения русским святым. По материалам рукописной певческой книги XI—XIX вв. «Стихирарь месячный». Санкт-Петербург, 1994 (среди прочего содержит ценное исследование о стихирах Иоанна Грозного).
  • Гарднер И. А. Богослужебное пение Русской Православной Церкви. М.: ПСТБИ, 2004 (2 тома).
  • Arhimandrit Efrem, "Aposticha" și "Sticheron" în Blackwell Dictionary od Eastern Christianity (Oxford: Blackwell Publishing, 1999.) ISBN 0631189661
  • Călugării din New Skete, "Introducerea" Архивирано на 28 февруари 2008 г. la Hymns of Entreaty (Cambridge, New York: New Skete, 1987.) ISBN 093512909X
  • Léon Clugnet, Dictionnaire grec-français des noms liturgiques en usage dans l'Eglise grecque, Paris, 1895.
  • Martine Roty, Dictionnaire russe-français des termes en usage dans l'Eglise russe (troisième édition revue et augmentée), Institut d'Etudes Slaves, Paris, 1992.