Сон: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с clean up, replaced: |coauthors= → |author2= using AWB
clean up, replaced: | coauthors = → |author2= (2) using AWB
Ред 42:
{{Главна статија|РЕМ спиење}}
[[Податотека:REM.png|thumb|[[Electroencephalography|ЕЕГ]] ги покажува мозочните бранови за време на РЕМ спиењето|thumb|200px]]
Нема општоприфатена биолошка дефиниција за сонувањето. Општите набљудувања покажуваат дека соништата се силно поврзани со брзото движење на [[очи]]те т.е. [[РЕМ спиењето]], а на [[електроенцефалограм]] се гледа дека тогаш активноста на мозокот најмногу наликува на будност. Незапаметените соништа надвор од РЕМ спиењето се најчесто обични во споредба со другите.<ref name=Dement1957>{{цитирано списание | author = Dement, W. | coauthors author2= Kleitman, N. | year = 1957 | title = The Relation of Eye Movements during Sleep to Dream Activity.' | journal = Journal of Experimental Psychology | volume = 53 | pages = 89–97 | doi = 10.1037/h0048189 <!--Retrieved from CrossRef by DOI bot-->}}</ref> За време на животниот век една личност минува околу шест години во сонување,<ref name="HSWDream">{{цитирана книга| year = 2006| title = How Dream Works| url = http://science.howstuffworks.com/dream3.htm| accessdate = 2006-05-04}}</ref> што е околу два часа секоја вечер.<ref>{{цитирана веб страница | year = 2006| title = Brain Basics: Understanding Sleep| url = http://www.ninds.nih.gov/disorders/brain_basics/understanding_sleep.htm | accessdate = 2007-12-16 | publisher = [[National Institute of Neurological Disorders and Stroke]] }}</ref>) Повеќето од соништата траат од 5 до 20 [[Минута|минути]].<ref name="HSWDream"/> Инаку, не е познато од кој дел на [[мозок]]от потекнува сонот, дали постои едно единствено место одговорно за сонот, или пак сонот потекнува од повеќе делови на мозокот, или која е целта на сонувањето за телото и [[умо]]т.
 
Се претпоставува дека сонот е резултат на [[диметилтриптамин]] (DMT) во мозокот. За ова [[Џ. Келавеј]] предложил биохемиски механизам во 1988 год. според кој диметилтрипаминот може да се поврзе со феноменот на визуелен сон, каде што нивото на диметилтрипамин во мозокот периодично се издигнува за да предизвика визуелно сонување и други природни состојби на умот.<ref>{{цитирано списание |author=Wallach J |title=Endogenous hallucinogens as ligands of the trace amine receptors: A possible role in sensory perception |journal=Med Hypotheses |volume=in print |issue=in print |pages=in print |year=2008 |pmid=18805646 |doi=10.1016/j.mehy.2008.07.052}}</ref>
Ред 57:
| publisher = [[Springer-Verlag]]
| year = 1996
| isbn = 0964933802 }}</ref> Во 1953 год. Асерински и неговиот советник го издале пионерското откритие во списанието „Наука“ (Science).<ref name="as-science">{{цитирано списание | last = Aserinsky | first = E | coauthors author2= Kleitman, N. | year = 1953 | month = September | title = Regularly occurring periods of eye motility and concomitant phenomena, during sleep | journal = Science | volume = 118 | issue = 3062 | pages = 273–274 | doi = 10.1126/science.118.3062.273 | pmid = 13089671 }}</ref>
 
== Теории за сонот ==
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Сон