Ета (
η
) и ета примарен мезон (
η′
) се поединечни мезони направени од мешавина на нагоре, надолу и чудно quarks и нивните antiquarks. На charmed eta meson (
η
c
) и дното eta meson (
η
b
) се слични форми на quarkonium; тие имаат ист спин и паритет како (светлина)
η
дефинирана, но се направени од шарм quarks и дното quarks соодветно. На врвот кварк е премногу тешко за да се формираат слични мезони, поради своето многу брзо расипување.

Ета и ета прим мезони
Состав
η
 : ≈


η′
 : ≈
СтатистикаБозонска
ЗаемодејстваСилно, слабо, гравитациско, електромагнетно
Симбол
η
,
η′
АнтичестичкаСамиот на себе
Маса
η
 : 547,862 ± 0,018 MeV/c2
[1]

η′
 : 957,78 ± 0,06 MeV/c2
[1]
Среден живот
η
: (5,0 ± 0,3)⋅10-19 с
,
η′
: (3,2 ± 0,2)⋅10-21 с
Се распаѓа на
η
 :

γ
+
γ
или

π0
+
π0
+
π0
или


π+
+
π0
+
π


η′
 :

π+
+
π
+
η
или

(
ρ0
+
γ
) / (
π+
+
π
+
γ
) или


π0
+
π0
+
γ
Ел. полнеж0 e
СпинЦелоброен

Општо уреди

Ета беше откриена во пион-нуклеон судири во Беватрон во 1961 година од страна на А. Певснер. во време кога на предлог на Eightfold Начин беше водечки да предвидувања и откритија на нови честички од симетрично размислување.[2]

Разликата помеѓу масата на
η
и дека на
η′
е поголема од кварк модел може природно да се објаснат. Оваа "η–η′ puzzle" може да се реши[3][4][5] од страна на 't Hooft instanton механизмот[6] , чии 1/N реализација е исто така познат како Witten–Veneziano механизам[7][8]. Конкретно, во QCD, зголемената маса на η' е многу значајна, бидејќи тоа е поврзано со axial UA(1) класична симетричност, која е експлицитно скршена преку хирална аномалија по квантизација; на тој начин неговата маса не е "заштитена", како што е на η.

Кварков состав уреди


η
честичките припаѓаат на "псевдо-scalar" nonet на мезони кои имаат спин J = 0 и негативен паритет[9][10] , и
η
и
η′
има нулта вкупно isospin, И, и нула непознатост и hypercharge. Секој кварк кој се појавува во
η
честички е придружуван од неговата antiquark (честичката целокупно е "без вкус") и сите главни квантни броеви се нула.

Основната ДИН(3) симетрична теорија на quarks за три најсветли quarks, која само ги зема предвид силните сили, предвидува соодветни честички

 

и

 .

Субскрипциите се однесуваат на фактот дека συμφωνία1 припаѓа на singlet (кој е целосно несиметричен) и η8 е дел од октет. Меѓутоа, слабите и електромагнетни сили – кои може да  трансформираат еден вкус на кварк во друг – ќе предизвикаат значителни иако мали количини на "мешање" на eigenstates (со мешање агол θP = −11.5°)[11], така што вистинскиот кварк состав е линеарна комбинација на овие формули. Тие се:

 .

Неиндексираното име
η
се однесува на вистинска честичка која всушност се набљудува и е блиску до
η′
е забележана честичка блиску до η1.[10]


η
и
η′
честички се тесно поврзани со попознат неутрален пион 
π0
, каде

 .

Всушност,
π0
, η1 и η8 се три меѓусебно ортогонални линеарни комбинации на кварк парови
u

u
,
d

d
и
s

s
, тие се во центарот на псевдо-scalar нонетот на мезони[9][10] со сите главни квантни броеви еднакви на нула.

η'-мезон уреди

На η' мезонот (
η′
) е ароматичен ДИН(3) singlet, за разлика од
η
. Тоа е во суштина на различна суперпозиција на истиот quarks како eta мезон (
η
), значителни разлики се поголемата маса, различното време на распаѓање, и пократкиот животен век.

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 Light Unflavored Mesons as appearing in Olive, K. A.; et al. (Particle Data Group) (2014). „Review of Particle Physics“. Chinese Physics C. 38: 090001.
  2. Kupść, A. (2007). „What is interesting in
    η
    and
    η′
    Meson Decays?“. AIP Conference Proceedings. 950: 165–179. arXiv:0709.0603. Bibcode:2007AIPC..950..165K. doi:10.1063/1.2819029.
  3. Del Debbio, L.; Giusti, L.; Pica, C. (2005). „Topological Susceptibility in SU(3) Gauge Theory“. Physical Review Letters. 94 (3): 032003. arXiv:hep-th/0407052. Bibcode:2005PhRvL..94c2003D. doi:10.1103/PhysRevLett.94.032003.
  4. Lüscher, M.; Palombi, F. (2010). „Universality of the topological susceptibility in the SU(3) gauge theory“. Journal of High Energy Physics. 2010 (9): 110. arXiv:1008.0732. Bibcode:2010JHEP...09..110L. doi:10.1007/JHEP09(2010)110.
  5. Cè, M.; Consonni, C.; Engel, G.; Giusti, L. (2014). Testing the Witten–Veneziano mechanism with the Yang–Mills gradient flow on the lattice. 32nd International Symposium on Lattice Field Theory. arXiv:1410.8358. Bibcode:2014arXiv1410.8358C.
  6. 't Hooft, G. (1976). „Symmetry Breaking through Bell-Jackiw Anomalies“. Physical Review Letters. 37 (1): 8–11. Bibcode:1976PhRvL..37....8T. doi:10.1103/PhysRevLett.37.8.
  7. Witten, E. (1979). „Current algebra theorems for the U(1) "Goldstone boson"“. Nuclear Physics B. 156 (2): 269–283. Bibcode:1979NuPhB.156..269W. doi:10.1016/0550-3213(79)90031-2.
  8. Veneziano, G. (1979). „U(1) without instantons“. Nuclear Physics B. 159 (1–2): 213–224. Bibcode:1979NuPhB.159..213V. doi:10.1016/0550-3213(79)90332-8.
  9. 9,0 9,1 Статија за мезонот на Википедија го опишува SU(3) псевдо-скаларниот нонет на мезони вклучувајќи ги
    η
    и
    η′
    .
  10. 10,0 10,1 10,2 Jones, H. F. (1998). Groups, Representations and Physics. IOP Publishing. ISBN 0-7503-0504-5. Page 150 describes the SU(3) pseudo-scalar nonet of mesons including
    η
    and
    η′
    . Page 154 defines η1 and η8 and explains the mixing (leading to
    η
    and
    η′
    ).
  11. Quark Model Review as appearing in Beringer, J.; et al. (Particle Data Group) (2012). „Review of Particle Physics“ (PDF). Physical Review D. 86 (1): 010001. Bibcode:2012PhRvD..86a0001B. doi:10.1103/PhysRevD.86.010001.

Надворешни врски уреди