Ана Кристина Нордгрен (13 мај 1847 – 10 септември 1916 година) била шведска сликарка и цртачка. Специјализирала за портрети и жанровски сцени. Нејзината работа е главно варијација на академскиот стил и таа останала неимпресионирана од импресионизмот.[1]

Ана Нордгрен, од Svenskt Porträttgalleri XX
Хранење на Лилијан в. 1916 година

Биографија уреди

Родена била во Мариештад во семејство на земјопоседник. Годината кога таа е родена, тие се преселиле во Асен, имот во близина на Хјо. Десет години подоцна, тие се вратиле во Мариештад а потоа во 1860 година, живеела во Сјогерас, друг имот во близина на Фалшепинг.[1]

Учела во женското училиште во Скара, каде што нејзините учителки го забележале нејзиниот уметнички талент и почнале да и даваат часови по сликање во масло. Во 1865 година, таа се запишала на формални студии на Слејдсколан Стокхолм, а подоцна станала една од првите студентки на Кралската шведска академија на ликовните уметности. Додека била таму, таа студирала со Карл Густаф Кварнстром (1810–1867) и по неговата смрт, со Јохан Кристофер Боклунд (1817–1880). По совет на Боклунд, таа заминала во Париз во 1874 година да ги продолжи студиите. Патувала заедно со Аманда Сидвал (1844–1892) и Јохана Софија Седергрен (1847–1923).[2][3][4]

Таа ги започнала своите студии на Академијата Џулијан кај Тони Роберт-Флери (1837–1911) и земала дополнителни часови во приватната академија Каролус-Дјуран. Таа останала во Париз до 1883 година и била под влијание на Жил Бастиен-Лепаж. Во 1876 година, две нејзини дела биле изложени на Стогодишнината изложба во Филаделфија . Следната година, една од сликите што ги имало на изложба на Кралската академија била купена од кралот Оскар. Таа станала блиска пријателка со руската уметница Мари Башкирцеф (1858–1884) и можела да изложува во Салонот во Париз во 1879 година. По напуштањето на Париз, таа поминала извесно време сликајќи во Бретања.[5]

Нејзината следна станица бил Лондон, каде што учествувала на бројни изложби, вклучително и две самостојни изложби во галериите Клифорд во 1894 и 1897 година. Своите дела ги покажала и во Глазгов, Ливерпул и Бирмингем. Нејзините пријатели таму биле Џејмс Мекнил Вистлер и ирската сликарка Сара Персер . Таа го земала Констанс Маркиевич (тогаш Констанс Гор-Бут) како студент и заедно со Пурсер заминале на студиско патување во Ирска во 1892 година.[1]

Во 1899 година, таа се вратила во Шведска, но продолжила да го посетува Лондон на редовна основа. Во 1904 година, нејзините дела биле прикажани на изложбата за купување во Луизијана во Сент Луис. Живеела на различни места, почнувајќи од Гетеборг, потоа во 1908 година во Дротнингхолм, следната година во Стокхолм, потоа во Скара од 1913 година до нејзината смрт.[1][6]

Дополнително читање уреди

  • Нордгрен, Ана. Во: Ханс Волмер (Уред.): Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur Gegenwart . Vol.25: Moehring–Olivié. EA Seemann, Лајпциг 1931, стр.515.
  • Џудит Черногора: Портрети на жени . Point de vues, Руан 2016 година,ISBN 978-2-37195-009-2 .
  • Биографија од Nordisk familjebok @ Project Runeberg
  • Каролин Фалкенберг: Ана Ц Нордгрен. Во: Svenskt biografiskt lexikon, Vol. 27 (1990–1991), стр.343
  • Anna Nordgren at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon

Надворешни врски уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Caroline Falkenberg. „Anna C Nordgren“. Svenskt biografiskt lexikon. Посетено на January 1, 2019. Грешка во наводот: Неважечка ознака <ref>; називот „sbl“ е зададен повеќепати со различна содржина.
  2. „Anna Christina Nordgren“. Lexikonett amanda. Посетено на March 1, 2019.
  3. Barbro Werkmäster. „Amanda C V Sidwall“. Svenskt biografiskt lexikon. Посетено на March 1, 2019.
  4. „Johanna Sophia Södergren“. artnet.com. Посетено на March 1, 2019.
  5. „Anna Nordgren“. nationalmuseum. Посетено на January 1, 2019.
  6. „Anna Nordgren“. nationalmuseum. Посетено на March 1, 2019.