Шлајхерова басна
Шлајхерова басна е текст составен на реконструираниот праиндоевропски (ПИЕ) јазик, објавена од Август Шлајхер во 1868. Шлајхер е првиот научник кој составил текст на ПИЕ. Басната е насловена Avis akvāsas ka ("Овцата и коњите"). Подоцна, и други научници објавиле ревидирани верзии на Шлајхеровата басна, како што се менувала идејата за како треба да претстави и изговата ПИЕ со текот на времето. Добиените паралелни текстови служат како илустрација за значајните промени што ги доживеала реконструкцијата на јазикот во последните 150 години.
Овцата и коњите
уредиШлајхер (1868)
уредиAvis akvāsas ka.
Avis, jasmin varnā na ā ast, dadarka akvams, tam, vāgham garum vaghantam, tam, bhāram magham, tam, manum āku bharantam. Avis akvabhjams ā vavakat: kard aghnutai mai vidanti manum akvams agantam.
Akvāsas ā vavakant: krudhi avai, kard aghnutai vividvant-svas: manus patis varnām avisāms karnauti svabhjam gharmam vastram avibhjams ka varnā na asti.
Tat kukruvants avis agram ā bhugat.[1]
Превод на германски
уреди[Das] schaf und [die] rosse.
[Ein] schaf, [auf] welchem wolle nicht war (ein geschorenes schaf) sah rosse, das [einen] schweren wagen fahrend, das [eine] groſse last, das [einen] menschen schnell tragend. [Das] schaf sprach [zu den] rossen: [Das] herz wird beengt [in] mir (es thut mir herzlich leid), sehend [den] menschen [die] rosse treibend. [Die] rosse sprachen: Höre schaf, [das] herz wird beengt [in den] gesehen-habenden (es thut uns herzlich leid, da wir wissen): [der] mensch, [der] herr macht [die] wolle [der] schafe [zu einem] warmen kleide [für] sich und [den] schafen ist nicht wolle (die schafe aber haben keine wolle mehr, sie werden geschoren; es geht ihnen noch schlechter als den rossen). Dies gehört-habend bog (entwich) [das] schaf [auf das] feld (es machte sich aus dem staube).[1]
Превод на македонски
уредиОвцата и коњите
Овца која немаше волна виде коњи, еден од кои влечеше тешка кола, еден носеше тежок товар, еден носеше човек. Овцата им рече на коњите: "Срцето ме боли, кога гледам како човекот јава коњи." Коњите ѝ рекле: "Слушај, овцо, нашите срца не болат кога го гледаме ова: човекот, господар, од волната овча си прави топла облека. И овцата нема волна." Откако го слушна ова, овцата избега во полето.
Хирт (1939)
уредиOwis ek'wōses-kʷe
Owis, jesmin wᵇlənā ne ēst, dedork'e ek'wons, tom, woghom gʷᵇrum weghontm̥, tom, bhorom megam, tom, gh'ьmonm̥ ōk'u bherontm̥. Owis ek'womos ewьwekʷet: k'ērd aghnutai moi widontei gh'ᵇmonm̥ ek’wons ag'ontm̥. Ek'wōses ewᵇwekʷont: kl'udhi, owei!, k'ērd aghnutai widontmos: gh'ᵇmo, potis, wᵇlənām owjôm kʷr̥neuti sebhoi ghʷermom westrom; owimos-kʷe wᵇlənā ne esti. Tod k'ek'ruwos owis ag'rom ebhuget.[2]
Леман и Згуста (1979)
уредиOwis eḱwōskʷe
Gʷərēi owis, kʷesjo wl̥hnā ne ēst, ek̂wōns espek̂et, oinom ghe gʷr̥um woĝhom weĝhontm̥, oinomkʷe meǵam bhorom, oinomkʷe ĝhm̥enm̥ ōk̂u bherontm̥.
Owis nu ek̂wobh(y)os (ek̂womos) ewewkʷet: "k̂ēr aghnutoi moi ek̂wōns aĝontm̥ nerm̥ widn̥tei".
Eḱwōs tu ewewkʷont: "k̂ludhi, owei, k̂ēr ghe aghnutoi n̥smei widn̥tbh(y)os (widn̥tmos): nēr, potis, owiōm r̥ wl̥hnām sebhi gʷhermom westrom kʷrn̥euti. Neǵhi owiōm wl̥hnā esti".
Tod k̂ek̂luwōs owis aĝrom ebhuget.[3]
Наводи
уреди- ↑ 1,0 1,1 Schleicher, A., Eine fabel in indogermanischer ursprache. In: Beiträge zur vergleichenden Sprachforschung auf dem Gebiete der arischen, celtischen und slawischen Sprachen. Herausgegeben von A. Kuhn und A. Schleicher. Fünfter Band. — Berlin: Ferd. Dümmler's Verlagsbuchhandlung; Harrwitz und Gossmann, 1868. — 506 S. — SS. 206—208.
- ↑ Hirt H., Die Hauptprobleme der indogermanischen Sprachwissenschaft. / Herausgegeben Und Bearbeitet Von Ahelmunt Arntz. — Halle/Saale: Max Niemeyer, 1939. — VII, 226 s. — (Sammlung kurzer Grammatiken germanischer Dialekte. B. Ergänzungsheft 4).
- ↑ Lehmann W. P., Zgusta L., Schleicher's tale after a century. // Studies in diachronic, synchronic, and typological linguistics: Festschrift for Oswald Szemerényi on the occasion of his 65th birthday. / Ed. by Bela Brogyanyi; [contrib. by Olga Akhmanova … et al.]. — Amsterdam: John Benjamins B.V., 1979. — 2 dl.; XIV, 994 p. — PP. 455—466. — (Amsterdam studies in the theory and history of linguistic science. Series IV; Current Issues in Linguistic Theory, vol. 11. — ISSN 0304-0763). — ISBN 9-027235-04-X, ISBN 978-9-027235-04-6.