Ерусалим: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
fix
Ознака: Отповикај
Откажано уредувањето 5184419 на [[Special:Contributions/CANTFiX-CHRONIC-STUPID
Ознака: Отповикај
Ред 76:
| етнички групи = [[евреи]] (65%), [[муслимани]] (32%), [[христијани]] (2%), други (1%)
}}
 
'''Ерусалим''' ({{Lang-he[[хебрејски јазик|иврит]]:יְרוּשָׁלַיִם}} {{Audio|He-Jerusalem.ogg|(audio)}}; [[арапски јазик|арапски]]:القُدس {{Lang-јаз|ar|القُدس, ел-Кудс}} {{Audio|ArAlquds.ogg|(audio)}} ''ел-Кудс'', {{Lang-arc|[[арамејски]]: ''ܐܘܪܫܠܡ'', ’Ūrišlem}};, {{Lang-el[[Грчки јазик|грчки]]: ''Ίερουσαλήμ'' или ''Ίεροσόλυμα}}''; {{Lang-la[[Латински јазик|латински]]: ''Hierosolyma'', ''Hierusalem'', ''Aelia Capitolina}}'') — [[стар век|древен]] град на [[Близок Исток|Блискиот Исток]] и најважен град во [[Израел]], и покрај тоа што овој факт е спорен за муслиманските земји, особено за [[Палестина]].<ref name="cbs">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cbs.gov.il/hodaot2006n/11_06_106e.pdf |publisher=Central Bureau of Statistics |title=Press Release: Jerusalem Day |date=2006-05-24 |accessdate=2007-03-10 |format=PDF}}</ref> Градот брои 804,355 жители, и се протега на точно 125,1&nbsp;км<sup>2</sup>, вклучувајќи го и [[Источен Ерусалим]].<ref name="mfa-40th"/><ref name="profile">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cbs.gov.il/population/new_2009/table3.pdf|publisher=[[Israel Central Bureau of Statistics]]|title=Local Authorities in Israel 2007, Publication #1295 - Municipality Profiles - Jerusalem|accessdate=2007-12-31|format=PDF|language=he}}</ref>{{ref label|cbs-stats|iv|}}
Градот се наоѓа во близина на [[јудејска планина|јудејската планина]], помеѓу [[Средоземно Море|Средоземното Море]] и [[Мртво Море|Мртвото Море]]. Модерниот Ерусалим е изграден надвор од ѕидините на [[Стар град (Ерусалим)|стариот дел]] од градот. Градот бил основан во [[4 век п.н.е.]], и како таков е дел од [[Листа на најстари градови|најстарите градови на светот]].<ref name="aice">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Peace/jerutime.html |title=Timeline for the History of Jerusalem |work=Jewish Virtual Library |accessdate=2007-04-16 |publisher=American-Israeli Cooperative Enterprise}}</ref>.
 
Ред 99 ⟶ 100:
И покрај тоа што оригиналното име на градот е Ерусалим, сепак постојат повеќе теории околу тоа што всушност во превод означува овој израз. Некои веруваат дека името на градот доаѓа од [[хебрејски јазик|хебрејскиот]] збор ''јеруша'', што во превод значи ''наследство'' и [[хебрејски јазик|хебрејскиот]] збор ''шалом'', што во превод значи ''мир'', односно ''Наследство на Мирот''. Според други мислења, зборот „шалом“ доаѓа од [[хебрејски јазик|хебрејското]] „шоломо“, што пак асоцира на царот [[Соломон]], градител на [[Храмот на Соломон|Првиот храм]]<ref>{{наведена книга|title=The Fruit of the Spirit |last=Bethune |first=George Washington |year=1845 |accessdate=2007-01-11 |pages=93 |publisher=Mentz & Rovoudt |quote=is the New Jerusalem, or "heritage of peace."}}</ref><ref>{{наведена книга|title=Hebrew Men and Times: From the Patriarchs to the Messiah |last=Allen |first=Joseph Henry |year=1879 |publisher=Roberts Brothers |pages=125 |quote=name it Jerusalem, the "heritage of Peace."}}</ref> Вториот дел од зборот е „шалем“, (целосност или хармоничност), што е и најраниот назив на денешниот град Ерусалим,<ref>{{наведена книга |title=Jerusalem |last=Elon |first=Amos |url=http://www.usna.edu/Users/history/tucker/hh362/telavivandjerusalem.htm |isbn=0006375316 |date=1996-01-08 |accessdate=2007-04-26 |publisher=HarperCollins Publishers Ltd |quote=The epithet may have originated in the ancient name of Jerusalem—Salem (after the pagan deity of the city), which is etymologically connected in the Semitic languages with the words for peace (shalom in Hebrew, salam in Arabic). |archive-date=2016-03-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160319003627/http://www.usna.edu/Users/history/tucker/hh362/telavivandjerusalem.htm |url-status=dead }}</ref> споменат уште во првата книга на [[Библија]]та, [[Настанување|Создавање]].<ref>From the King James Version: "And Melchizedek king of Salem brought forth bread and wine: and he was the priest of the most high God." (Genesis 14:18)</ref> Од друга страна, во [[Амарнски писма|Араманските писма]] напишани на [[акадски јазик]], името на градот се нарекува ''Урушалем'', слично на [[хебрејски јазик|хебрејското]] ''Ир Шалем''.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.alquds.edu/gen_info/index.php?page=jerusalem_history |title=Jerusalem, the Old City |publisher=al-Quds University |accessdate=2007-01-12 |archive-date=2007-02-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070203003137/http://www.alquds.edu/gen_info/index.php?page=jerusalem_history |url-status=dead }}</ref>
 
Во еврејската [[Мидраш]], [[Авраам]] дошол во градот, кој тогаш го нарекол ''Шалем''.<ref name="sharing">{{наведено списание |url=http://www.openhramle.co.il/english/article10.shtml.htm |journal=Service International De Documéntation Judéo-Chrétienne |last=Landau |first=Yehezkel |year=1996 |volume=29 |issue=2–3 |accessdate=2007-01-14 |title=Sharing Jerusalem: The Spiritual And Political Challenges |quote=I will share another meta-midrash...believers in the One Supreme God. |archive-date=2007-09-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070929051636/http://www.openhramle.co.il/english/article10.shtml.htm |url-status=dead }}</ref> Пророкот го замолил кралот [[Мелхиседек]] да му даде благослов. По оваа средба се смета дека била додадена претставката ''јеру'', добиено од ''јерех'', име кое Авраам му го дал на [[Храмова Гора|Храмовата Гора]].<ref name="sharing" />. Од тука доаѓа и ''Јерушалем'', што во превод значи „градот на Шалем“ или „основан од Шалем“.<ref>Sitchin, Zecharia, ''The Cosmic Code'', Avon 1998</ref> Последната наставка ''-им'' е додадена од хебрејската граматика.<ref>{{наведена книга|isbn=0405102984 |last=Wallace |first=Edwin Sherman |title=Jerusalem the Holy |year=1977 |pages=16 |quote=A similar view was held by those who give the Hebrew dual to the word |accessdate=2007-04-25}}</ref><ref>{{наведена книга|title=Jerusalem: The Topography, Economics and History from the Earliest Times to A.D. 70 |last=Smith |first=George Adam |year=1907 |accessdate=2007-04-25 |publisher=Hodder and Stoughton|year=1907 |pages=251 |quote=The termination -aim or -ayim used to be taken as the ordinary termination of the dual of nouns, and was explained as signifying the upper and lower cities|accessdate=2007-04-25}} (види: [http://books.google.com/books?id=Nf4QAAAAIAAJ&pg=PA251&dq=jerusalem+name+dual&ie=ISO-8859-1])</ref>
 
Се верува дека градот бил наречен и ''Рушалимум'' или ''Урушалимум'', што доаѓа од [[Стар Египет|староегипетскиот]] јазик.<ref>G.Johannes Botterweck, Helmer Ringgren (eds.) ''Теолошки речник на стариот тестамент'', (tr.David E.Green) William B.Eerdmann, Grand Rapids Michigan, Cambridge, UK 1990 p.348</ref> Грците кон името на градот ја додале претставката „хиеро“ (свето место), и градот го нарекувале ''Хиеросолјама''. [[Арапи]]те, градот го нарекувале ''Ал Кудс'' (Свето место). Сион или Цион се нарекувал само дел од градот, но подоцна ова име започнало да се употребува и за целиот град. По царот [[Давид]], градот бил познат и како ''Ир Давид'', односно [[Давидов град]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.jafi.org.il/education/100/places/jer.html |title=www.jafi.org.il |accessdate=2008-12-23 |archive-date=2007-11-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071122081630/http://www.jafi.org.il/education/100/places/jer.html |url-status=dead }}</ref>
Ред 476 ⟶ 477:
 
== Надворешни врски ==
* www.btselem.org/topic/jerusalem East Jerusalem belongs to Palesine
*nytimes.com/2003/09/24/opinion/IHT-israel-and-palestine-the-real-obstacle-to-peace-is-sharon-not.html The Real Obstacle to Peace was Ariel Sharon & Israel, not Yasser Arafat & Palestine]
{{wikivoyage|Jerusalem}}
* [http://www.jerusalem.muni.il/jer_main/defaultnew.asp?lng=2 Официјално мрежно место на Ерусалим]