Мирча Елијаде: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Vikinata (разговор | придонеси)
Нема опис на уредувањето
Vikinata (разговор | придонеси)
Нема опис на уредувањето
Ред 101:
Елијаде подоцна ќе рече дека самиот како соработник на ''Кувантул'' го објавувал Зилбер за да даде [[Марксизам|марксистичко]] видување на прашањата за кои се расправало во списанието.<ref name="tanasezilber2"/> Нивниот однос се влошил во 1935 година, кога последниот јавно го обвинил Елијаде дека ѝ служи како агент на тајната полиција ''[[Сигуранта Статулуи]]'' (Себастијан на таа изјава одговорил со обвинување дека самиот Зилбер е таен, но подоцна го повлекол обвинувањето).<ref name="tanasezilber2"/>
 
=== Политички преобразбаопределби во триесеттите години ===
Написите на Елијаде пред и по неговото прифаќање на принципите на [[Железна гарда]] (или како што во тоа време била позната и како ''Легионерско движење''), почнуваат со прочуениот ''Духовен итинерер'' (изложен во ''Кувантул'' во 1927 година), и се собрани околу неколку политички идеали на крајната десница.
 
Тие го изразуваат отфрлањето на [[Либерализмот и радикализмот во Романија|либерализмот]] и ги [[Модернизација|модернизираат]] целите на [[Влашката револувија 1848]] (сфатени како "апстрактно извинување на човештвото"<ref>Eliade, 1933, in Ornea, p. 32.</ref> и како "мајмунска имитација на [Западна] Европа"),<ref>Eliade, 1936, in Ornea, p. 32.</ref> како и на самата [[демократија]] (обвинувајќи ја за тоа дека "успева да ги скрши сите обиди за национален препород",<ref name = "Eliade, 1937, in Ornea, p.53">Eliade, 1937, in Ornea, p. 53</ref> и подоцна ја фали [[Италијански фашизам|фашистичка Италија]] на [[Бенито Мусолини]] врз основа на тоа што, според Елијаде, "[во Италија,] тој што мисли само на себе за кратко време напредува до највисоката служба").<ref name="Eliade, 1937, in Ornea, p.53"/> Ја оправдува [[Етнички национализам|етнички националистичката]] држава насочена кон православната црква,<ref>Eliade, 1927, in Ornea, p. 147</ref> на која го спротивставува [[Секулааризам|секуларниот]] национализам на [[Константин Радилеску-Мотру]];<ref>Eliade, 1935, in Ornea, p. 128.</ref> повикувајќи се на идеалот "Романианисм", на кој Елијаде во 1934 година гледа како "ни фашизам, ни [[шовинизам]]".<ref>Eliade, 1934, in Ornea, p. 136</ref>
Ред 111:
 
Елијаде решил да го тужи [[Министерот за образование, истражување и млади(Ромаина)|Министерството за образование]], барајќи симболичен надомест од 1 [[романски леј|леј]].<ref name= "Ornea, p.453">Ornea, p. 453.</ref> Го добил процесота, а со тоа и работното место асистент на Нае Јонеску. <ref name="Ornea, p.453" />
<!-- ++
Nevertheless, by 1937, he gave his intellectual support to the Iron Guard, in which he saw "a [[Christianity|Christian]] revolution aimed at creating a new Romania",<ref name="Eliade, 1937, in Ornea, p.203">Eliade, 1937, in Ornea, p. 203</ref> and a group able "to reconcile Romania with God".<ref name = "Eliade, 1937, in Ornea, p.203" /> His articles of the time, published in Iron Guard papers such as ''Sfarmă Piatră'' and ''[[Buna Vestire]]'', contain ample praises of the movement's leaders ([[Corneliu Zelea Codreanu]], [[Ion Moţa]], [[Vasile Marin]], and [[Gheorghe Cantacuzino-Grănicerul]]).<ref>Ornea, p.202–206</ref><ref name="oscaderea">[[Ovidiu Şimonca]], [http://www.observatorcultural.ro/informatiiarticol.phtml?xid=14834 "Mircea Eliade şi 'căderea în lume'" ("Mircea Eliade and 'the Descent into the World'")], review of Florin Ţurcanu, ''Mircea Eliade. Le prisonnier de l'histoire'' ("Mircea Eliade. The Prisoner of History"), in ''[[Observator Cultural]]'', Nr. 305, January–February 2006; retrieved July 16, 2007 {{ro icon}}</ref> The transition he went through was similar to that of his fellow generation members and close collaborators—among the notable exceptions to this rule were [[Petru Comarnescu]], sociologist [[Henri H. Stahl]] and future dramatist [[Eugène Ionesco]], as well as Sebastian.<ref>Ornea, p.180</ref>
 
Од 1937 година, тој дал интелектуална поддршка на Железната гарда, во која видел "[[Христијанство|христијанска]] револуција со цел да се создаде нова Романија",<ref name="Eliade, 1937, in Ornea, p.203">Eliade, 1937, in Ornea, p. 203</ref> и група која е во состојба да ја "помири Романија со Господ".<ref name = "Eliade, 1937, in Ornea, p.203" /> Неговите написи од тоа време, објавени во весниците на Железна гарда, како што биле ''Сфарма Пјатра'' и ''[[Буна Вестире]]'', се полни со пофалби за водачите на движењето ([[Корнелиу Зелеа Кодреану]], [[Јон Мота]], [[Василе Маарин]], и [[Георге Кантакуцино-Граничерул]]).<ref>Ornea, p.202–206</ref><ref name="oscaderea">[[Ovidiu Şimonca]], [http://www.observatorcultural.ro/informatiiarticol.phtml?xid=14834 "Mircea Eliade şi 'căderea în lume'" ("Mircea Eliade and 'the Descent into the World'")], review of Florin Ţurcanu, ''Mircea Eliade. Le prisonnier de l'histoire'' ("Mircea Eliade. The Prisoner of History"), in ''[[Observator Cultural]]'', Nr. 305, January–February 2006; retrieved July 16, 2007 {{ro icon}}</ref> Менувањето на неговите определби било слично како она на многу негови колеги и блиски соработници, со чесни исклучоци како оние на [[Петру Комарнеску]], социологот [[Хенри Х. Стал]] и идниот драмски писател [[Ежен Јонеско]], како и Себастијан.<ref>Ornea, p.180</ref>
<!-- ++
He eventually enrolled in the ''Totul pentru Țară'' ("Everything for the Fatherland" Party), the political expression of the Iron Guard,<ref name="smihai"/><ref name="Ornea, p.207">Ornea, p.207</ref> and contributed to its [[Romanian general election, 1937|1937 electoral campaign]] in [[Prahova County]]—as indicated by his inclusion on a list of party members with [[Counties of Romania|county]]-level responsibilities (published in ''Buna Vestire'').<ref name="Ornea, p.207"/>