Фредерик Мистрал: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Vikinata (разговор | придонеси)
Vikinata (разговор | придонеси)
Ред 52:
[[Слика:02 Bonaventure Laurens Premier portrait connu de Mistral 18 juillet 1852 à Tarascon Inguimbertine de Carpentras.jpg|thumb|upright|Прв портрет на Фредерик Мистрал направен во [[Tarascon(Bouches-du-Rhône)|Тараскон]], на 18 јули 1852 година, од [[Жан-Joseph Bonaventure Laurens|Жан-Жозеф Бонавантур Лоран]]<br />[[Bibliothèque Inguimbertine|Библиотека Енгимбертин]].]]
 
Кога се вратил во Мајан, Мистрал со поетот [[Joseph Roumanille|Жозеф Руманиј]] ја организирал (на (провансалски:''Жозе Романијо'' на провансалски) обновата на провансалскиот јазик. Во [[1854]] година, тие со уште петмина провансалски поети во [[Châteauneuf-de-Gadagne|Шатонеф-де-Гадањ]], (во Воклизите) тие го основале [[Félibrige|Фелибриж]], [[Régionalisme (politique)|регионалното]] здружение кое им овозможило да го унапредуваат јазикот. Фелибриж било движење под заштита на [[sainte Estelle|света Естела]], и ги обединувало [[catalan|каталанските]] поети што [[Isabelle II d'Espagne|ИзабелаIIИзабела II]] ги избркала од [[Espagne|Шпанија]] . Тој бил првиот претседател на друштвото од 1876 до 1888 година.
 
Првите основоположници на Фелибриж се [[Joseph Roumanille|Жозеф Руманиј]], редерикФредерик Мистрал, [[Théodore Aubanel (1829 - 1886)|Теодор Обанел]] (на првансалски: Теудор Обенеу), [[Jean Brunet (поет)|Жан Брине]] ((на првансалски: Јан Брунет), [[Paul Giéra|Пол Гиера]] (на првансалски:Pau Giera''), [[Anselme Mathieu|Анселм Матје]] (на првансалски: Ансеум Матиеу) и [[Alphonse Tavan|Алфонс Таван]] (на првансалски: Анфос Таван). Фелибриж и денес е културна организација присутна во департманите со провансалски јазик.
 
Со своето дело, Мистрал го враќавратил провансалскиот јазик и го доведувадовел до највисоки поетски рамништа: поради квалитетот, неговото дело било наградено со највисоки награди. Напишал речник, пишувал песни и романи во стихови, по примерот на Хомер и во првиот стијстих на „Миреј“ за себе вели дека е „понизен ученик на великиот Хомер“.
 
Со своето дело, Мистрал го враќа провансалскиот јазик и го доведува до највисоки поетски рамништа: поради квалитетот, неговото дело било наградено со највисоки награди. Напишал речник, пишувал песни и романи во стихови, по примерот на Хомер и во првиот стиј на „Миреј“ за себе вели дека е „понизен ученик на великиот Хомер“.
<песна>
* ''« Cante uno chato de Prouvènço,''
* ''Dins lis amour de sa jouvènço,''
Ред 69:
* јас, понизниот ученик на великиот Хомер.“
 
Во 1891 година, образува фелибријански весник со федералистичка инспирација ''Ајоли'', но, нема да успее во намерата провансалскиот јазик да се изучува уште од основно училиште<ref>{{ouvrage|auteur=Frédéric Mistral|titre=Mireille/Mirèio|éditeur=Grasset|date=2004|passage=5|isbn=|lire en ligne=}}</ref>.
 
Во 1891 година, образува фелибријански весник со федералистичка инспирација ''Ајоли'', но, нема да успее во намерата провансалскиот јазик да се изучува од основно училиште<ref>{{ouvrage|auteur=Frédéric Mistral|titre=Mireille/Mirèio|éditeur=Grasset|date=2004|passage=5|isbn=|lire en ligne=}}</ref>.