Мег Кренстон (родена 1960 година) е американски уметник кој работи во скулптура и сликарство. Таа е и писателка.

Кренстон е роден во Болдвин, Њујорк.[1] Таа дипломирала антропологија/социологија на колеџот Кенион во Охајо во 1982 година. Таа доби МНР во студио уметност од Калифорнискиот институт за уметности во 1986 година. [2] Таа, исто така, присуствувала на Академијата Јан ван Ејк во Мастрихт, Холандија во 1988 година.[3] Таа моментално е претседател на ликовни уметности на колеџот за уметност и дизајн Отис во Лос Анџелес.[4]

Таа изложува на меѓународно ниво од 1988 година. Во 1992 година таа беше дел од изложбата Хелтер Скејтер во MOCA, Музејот на современа уметност во Лос Анџелес, и била прикажана на Биеналето на Венеција во 1993 година.[1]

Таа е добитник на бројни награди, вклучувајќи грант за развој на Факултетот за ново училиште за социјални истражувања, грант за уметник од Фондацијата Пени Мекол, стипендија од Гугенхајм, [5] грант за истражување на факултетот од Центарот за азиско-американски студии на UCLA, Архитектонски Фондација на Америка, награда Артадија, награда за аб уметност на јавни места и Грант за индивидуален уметник COLA од културни работи во Лос Анџелес.[6]

Мег Кренстон живее и работи во Калифорнија.[7]

Работа уреди

Иако таа често зимала лични атрибути или историски настани како почетна точка, делото на Кренстон подеднакво се занимава со формалниот јазик на уметноста и улогата на уметникот да ни помогне да го видиме светот на нови начини.[8]

Осврти уреди

  • УМЕТНОСТ ВО РЕЦЕНЗИЈА; Мег Кренстон - „Магична смрт“[9]
  • Мег Кренстон во списанието Frieze[10]
  • Мали гестови од Мег Кренстон[11]

Самостојни изложби уреди

2016 година

2015 година

  • Kunstverein Heilbronn, Берлин

2013 година

  • Галерија Мајкл Јансен, Берилн

2012 - 2013 година

  • Музеј на чекан, Лос Анџелес

2007 година

  • Artspace, Окленд, Нов Зеланд
  • Галерија Капинос, Берлин (со Питер Робинсон)

2006 година

2005 година

  • Музеј за современа уметност, Зиген, Германија
  • Галерија Мајкл Јансен, Келн
  • Галерија Среќен Лав, Лос Анџелес

2003 година

  • Галерија Лео Коениг, Њујорк

2002 година

2001 година

  • Галерија Голдман Тевис, Лос Анџелес

2000 година

  • Галерија Мајкл Капинос, Берлин, Германија
  • Венеција Капернекас Fine Art, Њујорк 1301PE, Los Angeles Printed Matter Inc., Њујорк, Њујорк

1999 година

1998 година

  • Kunstverein Лајпциг, Projektgalerie Elsterpark
  • Галерија Праз де Ла Валаде, Париз Догенхаус проект, Берлин
  • Witte de With Центар за современа уметност, Ротердам

1997 година

  • Callery & Boesky Gallery, Њујорк

1996 година

1995 година

  • Галерија Етјен Фишерул, галерија CBD во Брисел, Сиднеј, Австралија Галерија Тања Грунерт, Келн

1994 година

  • Галерија Карстен Шуберт Рибар, Лондон Ледена кутија, Атина, Грција Галерија 1301, Санта Моника, Калифорнија

1993 година

  • Карнеги музеј на уметност, Питсбург (каталог)
  • Galerie Tanja Grunert, Келн, Германија Galerie Marc Joncou, Цирих Karsten Schubert Gallery Ltd., Лондон

1992 година

  • 1301, Санта Моника, Калифорнија

1991 година

  • Галерија Илан Вингејт, Њујоршка галерија Тања Грунерт, Келн, Германија Уметничка галерија Олин, колеџ Кенион

1990 година

  • Галерија Кури/Вингејт, Галерија Марк Ричардс Њујорк, Лос Анџелес

1989 година

  • Галерија Марк Ричардс, Лос Анџелес
  • Музеј на уметност во Санта Моника, Санта Моника (каталог), галерија Џефри Линден, Лос Анџелес [3]

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 „Meg Cranston - Artists - Meliksetian | Briggs“. www.meliksetianbriggs.com (англиски). Посетено на 2018-06-12.
  2. „Meg Cranston | Laguna Art Museum“. Laguna Art Museum (англиски). Посетено на 2018-06-12.
  3. 3,0 3,1 „Meg Cranston - Longhouse Projects“. Longhouse Projects (англиски). Архивирано од изворникот на 2018-10-28. Посетено на 2018-06-12.
  4. „Meg Cranston“. Otis College of Art and Design (англиски). Посетено на 2018-06-12.
  5. „John Simon Guggenheim Foundation | Meg Cranston“.
  6. „Meg Cranston | artnet“. www.artnet.com. Посетено на 2018-06-12.
  7. „Meg Cranston | artnet“. www.artnet.com. Посетено на 2020-07-13.
  8. „Meg Cranston | Hammer Museum“. hammer.ucla.edu (англиски). Посетено на 2020-07-13.
  9. JOHNSON, KEN (28 March 2003). „Meg Cranston -- 'Magical Death'. The New York Times. Посетено на 15 June 2018.
  10. Cranston, Meg. „Critic's Guide“. Frieze. Frieze. Посетено на 15 June 2018.
  11. Ollman, Leah (7 March 2016). „A scatter of slight gestures from Meg Cranston“. L.A. Times Art and Culture. L.A. Times. Посетено на 15 June 2018.