Апсолут е поим кој се користи во филозофијата за да се означување на крајната, сеопфатна стварност гледана како целина, но истовремено и како извор на разновидности, односно, како комплетна или совршена реалност, која во исто време не е одвоена од конечниот и несовршен свет.Овој поим во филозофијата го вниеле Шелинг и Хегел при самиот крај на XVIII век, и наскоро тој станал многу важен во филозофијата на идеализмот.[1]

Апсолутот како поим честопати се користи за Бог, како Семоќен и Севременски.

Наводи уреди

  1. The Absolute Macmillan Encyclopedia of Philosophy, Second Edition 2006, Donald M. Borchert, Editor in Chief, Thomson Gale, a part of the Thomson Corporation