Хабл-Рејнолдсов закон

Хабл-Рејнолдсов законфизички закон кој ја објаснува осветленоста на површината на елиптичните галаксии како

Каде е осветленоста на површината за даден радиус , е средишната осветленост, и е радиусот во кој осветленоста на површината е намалена за фактор 1/4. Овој закон е асимптотички сличен со Де Вокулеровиот закон кој е посебен случај на Серсичкиот профил за елиптични галаксии. [1]

Законот е именуван по астрономите Едвин Хабл и Џон Хенри Рејнолдс. За прв пат бил формулиран од Рејнолдс во 1913 година[2] од неговите набљудувања на галаксиите (тогаш сè уште познати како маглини). Подоцна, истиот бил повторно изведен од Хабл во 1930 година.[3] конкретно при набљудување на елиптични галаксии.

Наводи уреди

  1. Binney & Tremaine. Galactic Dynamics 2008.
  2. Reynolds, J. H. (12 December 1913). „The Light Curve of the Andromeda Nebula (N.G.C. 224)“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 74 (2): 132–136. Bibcode:1913MNRAS..74..132R. doi:10.1093/mnras/74.2.132.
  3. Hubble, E. P. (мај 1930). „Distribution of luminosity in elliptical nebulae“. The Astrophysical Journal. 71: 231. Bibcode:1930ApJ....71..231H. doi:10.1086/143250.