Точакољупските политики и пракси им овозможуваат на луѓето повеќе да го користат велосипедот како сообраќајно средство. Колку една животна средина се смета за точакољупска зависи од многу фактори кои произлегуваат од градското планирање и од одлуките поврзани со велосипедската инфраструктура.

Градско планирање уреди

Под претпоставка дека луѓето сакаат да стигнат до замисленото одредиште најбрзо што можат, градското планирање и зонирање можат да влијаат на тоа дали училиштата, продавниците и другите одредишта се на прифатливо велосипедско растојание од домовите на луѓето. [се бара извор]

Начинот на кои се дизајнирани државните патни мрежи, како се изградени и управувани може да има значaјно влијание на тоа колку се користени и безбедни за велосипедизмот како транспорт. Населбите кои имаат густа патна мрежа која се состои од меѓусебно поврзани улици имаат тенденција да го поттикуваат велосипедизмот.

Спротивно на тоа, во некои населби може да се користат слепи улички, модели на станбени комплекси каде мали улици се неповрзани и само учествуваат во уличната хиерархија на повеќе „артериски“ тип на патишта. Постојат и дизајни кои предлагаат решение на спротивноста помеѓу моделот на слепи улички и традиционалните патни мрежи, како што е Поврзана Мрежа, тие биле предложени и изградени со различни нивоа на успех.[1]

Придобивките од точакољупските заедници уреди

Велосипедската инфраструктура во една заедница може да има влијание на здравјето, особено во однос на физичката активност.[2] Градовите кои имаат велосипедски патеки имаат повисоко учество на велосипедисти.[3] Истражувањата покажуваат дека дури и умерени зголемувања на физичката активност имаат значајни подобрувања на здравјето. Возење велосипед до работа се испоставило дека ја намалува смртноста до 40%.[4]

Велосипедот често се користи како алтернатива на патувањето со автомобил. Патувањето со автомобил дава зголемена подвижност и удобност за патниците но, исто така, има големи трошоци поврзани со даноци, осигурување, гориво, одржување, изградба на пат и поправка и придонесува за загадување на воздухот. Кога инфраструктурата е изградена за да им овозможи на граѓаните да изберат помеѓу автомобилот и други форми на патување, тоа ја намалува зависноста од автомобилот и овозможува поефикасно користење на просторот.[5]

Наводи уреди

  1. Durning 1996 cited in Safe Travels, Evaluating Mobility Management Traffic Safety Impacts by Todd Litman & Steven Fitzroy Victoria Transport Policy Institute, 1250 Rudlin Street, Victoria, BC, V8V 3R7, CANADA
  2. Russell P Lopez and H Patricia Hynes. Obesity, physical activity, and the urban environment: public health research needs. Environmental Health: A Global Access Science Source. Vol. 5, pg. 25, 2006.
  3. Arthur C. Nelson and David Allen. If You Build Them, Commuters Will Use Them: Association Between Bicycle Facilities and Bicycle Commuting. Transportation Research Record: Journal of the Transportation Research Board. Vol.1578, pg. 79-83, 1997.
  4. Lars Bo Andersen, Peter Schnohr, Marianne Schroll and Hans Ole Hein. All-Cause Mortality Associated With Physical Activity During Leisure Time, Work, Sports, and Cycling to Work. Arch Intern Med, Vol. 160, pg. 1621–1628, 2000.
  5. Todd Litman Felix Laube. Automobile Dependency and Economic Development. Victoria Transport Policy Institute. 2002.