Бенедето Кроче: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 1:
{{Инфокутија Философ |
region = Западна философија |
era = [[Философија на 20-ти век]] |
color = #B0C4DE |
image_name = |
Ред 7:
name = Бенедето Кроче |
birth = [[25 февруари]], [[1866]] (Пескасероли, [[Италија]]) |
death = [[20 ноември]], [[1952]] ([[http://pl.wikipedia.org/wiki/Neapol Неапол]], [[Италија]]) |
school_tradition = Хегеленизам, [[идеализам]], [[либерализам]] |
main_interests = [[Историја]], естетикa, [[политика]] |
influences = [[Џамбатиста Вико|Вико]], [[Жан Жак Русо|Русо]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]], [[Карл Маркс|Маркс]], [[Антонио Лабриола|Лабриола]], [[Жорж Сорел|Сорел]] |
influenced = Џовани Гентиле, Антонио Грамски, Р. Г. Колингвуд |
notable_ideas = |
Ред 30:
 
==Убавина==
Крoчевото дело ''Breviario di estetica'' (Основата на естетиката) се појавува во форма на четири лекции, бидејќи му било побарано да ги напише и да ги достави при инавгурацијата на универзитетот „Рајс“. Тој ја одбил поканата да присуствува на настанот, но сепак ги напишал лекциите и ги доставил за преведување, за да бидат прочитани и во негово отсуство. Во ова кратко, но густо дело, Кроче ја поставил својата теорија за уметноста. Тој тврдел дека [[уметност|уметноста]] е поважна од [[наука|науката]] или [[метафизика]]та, бидејќи само уметноста нѐ надградува. Тој мислел дека сѐ што ние знаеме може да се сведе на логичко и имагинативно знаење. [[уметност|Уметноста]] извира од [[уметност|науката]] и [[метафизика|метафизиката]], правејќи ги, во нивната суштина, чиста замисла. Сите мисли се базирани на дел од ова, и им претходат на сите останати мисли. Задача на секој уметник е да изработи совршена слика, најдобрата што може за нивните гледачи, бидејќи тоа е она што уметноста во суштина е – збор од внатрешните, ментални слики во нивната идеална состојба. Нашата интуиција е во основите на формирање на овие концепти надвор од нас. Околу оваа теорија подоцна многу се дебатирало од современите [[италија]]нски мислители како [[Умберто Еко]].
 
==Селектирана библиографија==
*''Materialismo storico ed economia marxistica'', [[1900]]
*''L'Estetica come scienza dell'espressione e linguistica generale'', [[1902]]
*''Logica come scienza del concetto puro'', [[1909]]
*''Breviario di estetica'', [[1912]]
*''Saggio sul Hegel'', [[1912]]
*''Teoria e storia della storiografia'', [[1917]]
*''Racconto degli racconti'', [[1925]]
*''Манифест на анти-фашистички интелектуалци'', [[1 мај]], [[1925]] во ''La Critica''
*''Ultimi saggi'', [[1935]]
*''La poesia'', [[1936]]
*''La storia come pensiero e come azione'', [[1938]]
*''Il carattere della filosofia moderna'', [[1941]]
*''Filosofia e storiografia'', [[1949]]
 
==Дела за Бенедето Кроче==
*Parente, Alfredo. ''Il pensiero politico di Benedetto Croce e il nuovo liberalismo'' ([[1944]]).
*Myra Moss, ''Benedetto Croce reconsidered'',([[1987]]).
*Ernesto Paolozzi, ''Science and Philosophy in Benedetto Croce'', во ''Rivista di Studi Italiani'', [http://www.utoronto.ca/ University of Toronto], [[2002]].
*Janos Keleman, ''A Paradoxical Truth. Croce's Thesis of Contemporary History'', во "Rivista di Studi Italiani, [http://www.utoronto.ca/ University of Toronto], [[2002]].
*Giuseppe Gembillo, ''Croce and the Theorists of Complexity'', во "Rivista di Studi Italiani, University of Toronto, [[2002]].
*Fabio Fernando Rizi, ''Benedetto Croce and Italian Fascism'', [http://www.utoronto.ca/ University of Toronto] Press, [[2003]].
 
==Видете уште==