Хилперик II (крал на Франките): Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
дополнување
дополнување
Ред 38:
'''Хилперик II''' е крал на Франките од [[Неустрија]] и [[Бургундија]] од [[715]] до [[719]] потоа на сите Франки од [[719]] до [[721]].
 
Роден околу [[671]], ниеден современ извор не назначува ништо во врска со неговото потекло. Ако се прифати дека потекнува од меровиншката лоза, тогаш треба да се гледа или како помлад син на [[Хилдеберт IV]] <ref> Ако се земе в предвид реченицата од "''Животот на војводата Пипин Стариот (Vie du duc Pépin l'Ancien)''" која укажува дека [[Хилдерик II]] умрел без да остави поколение. </ref> или како син на [[Хилдерик II]] <ref>Patrick J. Geary, ''Naissance de la France : le monde mérovingien'', édition Flammarion, 1989, p.266 ; [[Maurice Bouvier-Ajam]], ''Dagobert Roi des Francs'', « Figures de proue », éditions Tallandier, 2000, p.9 ; [[Anne Bernet]], ''Radegonde'', éditions Pygmalion, 2007, p.371. </ref>, <ref>name="Armand,331"</ref>,. Ако ја следиме втората хипотеза, по смртта на татко му, на мајка му и на другите кралски деца во [[675]], тој тогаш веројатно побегнал и се скрил кај својата баба [[Батилда]], тогаш калуѓерка во [[Шел]] иако тогаш имал само пет години <ref name=>"Armand,331"</ref>.
 
[[FichierСлика:Couronnement de Chilpéric II.jpg|thumb|left|Крунисувањето на Хилперик II. Големи хроники на Франција. Париз, библиотека Сент-Женевјев.]]
 
По смртта на [[Дагоберт III]], тој излегол од некој манастир<ref>Хилперик впрочем би се викал Даниел (Régine le Jan, ''Les mérovingiens'', PUF, 2006, p.31, Frédéric Armand, ''Ibid.'', p.331 et Patrick J. Geary, ''op. cit.'', p.266), и се прочул глас дека тој му е син на Хилдерик II.</ref> и е избран за крал од страна на [[Неустрија|Неустријците]] кои се бунтувале против регентството на [[Плектруда]], вдовица на [[мајордом]]от на [[Австразија]] [[Пипин Хересталски]]. Тој е потоа крунисан од страна на [[мајордом]]от [[Раганфред]] под името Хилперик<ref>name="Armand,331" Frédéric Armand, ''Chilpéric I'', La louve éditions , 2008, p.331.</ref>. За да раскрсти со хегемонијата на [[Пипиниди]]те, Хилперик и неговиот [[мајордом]] [[Раганфред]] влегле во сојуз со војводата Радбод. Но во [[716]], тој бил поразен од војската на [[Карло Мартел|Карло]], незаконскиот син на Пипин Хересталски. Ова му овозможило на Карло да ја тргне Плектруда од власта и да се прогласи за единствен водач на Франките од Австразија.
 
Ред 46 ⟶ 48:
Во [[719]], по смртта на кралот [[Клотар IV|Клотар]], војводата [[Одо Аквитански]] го испратил Хилперик кај [[Карло Мартел|Карло]] за да бара негова прошка бидејќи се бунтувал. Хилперик тогаш бил прогласен за крал на сите [[Франки]]. Тој умрел во кралската палата во [[Нојон]]<ref>{{Ref-Périn-Feffer-Francs | volume=2 |passage=73}}.</ref> во [[721]].
 
[[FichierСлика:Chilpéric II confirme les privilèges d'immunité accordés par ses ancêtres à l'abbaye de Saint-Denis.jpg|thumb|left|Потврда на заштитните привилегии доделени во опатијата Сен-Дени.]]
 
Во тек на своето владеење, Хилперик на 29 декември 716 направил указ за потврда на заштитните привилегии поради потекло во опатијата Сен-Дени.
Ред 55 ⟶ 57:
== Извори ==
 
[[FichierСлика:N-D de Tournai - Vitrail (Privilèges - Poids publics).JPG|thumb|Chilpéric II octroyant des privilèges à l'Évêque de [[Tournai]].]]
 
- "''Животот на војводта Пипин Стариот''" (околу [[760]]) :